Jedan od najboljih i najopremljenijih reciklažnih centara u Srbiji nalazi se u Omoljici. BIS reciklažni centar ima kapacitet da godišnje preradi oko 26 hiljada tona električnog i elektronskog otpada. Sirovine koje se tom prilikom izdvajaju ponovo završavaju u proizvodnji, a opasne materije za koje nema uslova da se skladište u našoj zemlji izvoze se u Singapur i zapadnu Evropu.
U BIS reciklažnom centru u Omoljici godišnje se preradi oko šest hiljada tona električnog i elektronskog otpada uglavnom rashladnih uređaja, kućnih aparata, IT opreme. Ovde se nalazi i jedina mašina za reciklažu sijalica u Srbiji.
Cilj je da se tretmanom otpada izdvoje materijali koji će ponovo naći primenu u proizvodnji.
"Pedesetak odsto su fero materijali, ostalo su obojeni metali, imamo plastike, pur pene, poliuretana. Imamo opasnih materija za koje u Srbiji nema tretmana i njih izvozimo po svetu. Izvozimo već 15 godina za Singapur, izvozimo za Nemačku", kaže Nikola Egić, direktor BIS reciklažnog centra i predsednik udruženja reciklera Srbije.
Na domaćem tržištu gvožđe, obojene metale, plastiku i ostale materijale koji se dobijaju reciklažom kupuju operateri koji imaju posebne dozvole.
"Još uvek nije razrađen system prestanka statusa otpada gde bi mi tretmanom kada dobijemo aluminijum, lim i šta god mogli da snabdevamo operatere koji nemaju ovu specifičnu dozvolu za tretman otpadnog materijala. Onda bi ta primena bila još značajnija", kaže Egić.
U poslednjih desetak godina u našoj zemlji u reciklažnim centrima zbrinuto je oko milijardu i stotinu hiljada kilograma opasnog otpada. Najviše auto guma 470 hiljada tona. One predstavljaju rizik zbog učestalosti paljenja koje značajno zagađuje životnu sredinu. Električnog i eklektronskog otpada sakupljeno je oko 350 hiljada tona, a akumulatora oko 220 hiljada tona.
Dofinansiranje posebnih tokova otpada poslednjih godina bolje je uređeno. Konkursi za dodelu novčanih sredstava su na kvartalnom nivou što omogućava reciklerima da bolje organizuju posao. Problem je i dalje preuzimanje otpada.
Sa firmama postoji saradnja i ugovori koji to regulišu, ali za preuzimanje otpada od fizičkih lica još uvek nje dobro razrađen sistem kažu recikleri. Zbog toga i dalje velika količina opasnog otpada završava na divljim deponijama umesto u reciklažnim centrima.
