Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić izjavio je danas da bi usvajanje ekonomskih mera te stranke pomoglo građjanima da lakše prežive dolazeću ekonomsku krizu i sačuvalo poljoprivredu od potpune propasti.
Aleksić je za Newsmax Adria rekao da bi to „omogućilo razvoj domaćoj privredi i preduzetnicima“.
Rekao da je „hrana prva linija odbrane u krizi“, te ukazao da „u Srbiji vlada anarhija u kojoj ogromne zarade ostvaruju veliki trgovinski lanci i monopolisti, dok su poljoprivredni proizvođači na ivici opstanka“.
„Ako se tako nastavi, dovešćemo u pitanje snabdevanje hranom, i zato se hitno mora pomoći poljoprivrednicima da bi selo opstalo, a građani imali dovoljno hrane“, rekao je on.
Smatra da je „neophodno odmah povećati budžet za poljoprivredu sa 50 milijardi dinara na 100 milijardi“.
Rekao je i da treba „poljoprivrednicima ukinuti akcizu na dizel gorivo i povećati subvencije po hektaru sa 8.000 dinara na 16.000 dinara do kraja ove godine, a do kraja 2023. na 24.000 dinara“.
Naveo je da država godišnje daje 200 miliona evra stranim kompanijama koje se, kako je rekao, bave „motanjem kablova, proizvodnjom šampona i čokolada, a ne donose nove tehnologije“.
Naglasio je da bi taj novac trebalo preusmeriti domaćim privrednicima i poljoprivrednicima.
Istakao je da je „država u prethodnim godinama uništila robne rezerve i zalihe postoje samo na papiru, a na stanju nema ničega“.
Naveo je i da je „sada vlast zabranila izvoz i oborila cenu i namerava da po toj ceni otkupi proizvode za popunjavanje robnih rezervi“.
„Zašto da se to radi preko leđa seljaka? Zašto ne odgovaraju oni koji su bili dužni da o tome vode računa“, rekao je Aleksić.
Dodao je da bi trebalo omogućiti izvoz viška pšenice, jer će, kako je naveo, ovogodišnji rod iznositi oko tri miliona tona, a Srbiji je potrebno najviše milion tona.
Zapitao je i „zašto da domaći proizvođači ne zarade i to sada, kada je cena najveća?“
„To bi trebalo omogućiti i za druge proizvode, ali država nema nikakvu strategiju i mi sada plaćamo danak neznanju. Kao poljoprivredni proizvođač tvrdim da od 2000. nije bilo teže“, rekao je on.
Aleksić, koji se u Trsteniku bavi proizvodnjom jabuka, rekao je da „ne postoji problem koji je definisao“ ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, odnosno da se jabuke u Rusiju „najnormalnije izvoze preko država EU“.
Rekao je da „ne postoji problem transporta, nego cene transporta“.
„Ključno je, međutim, što proizvođačima jabuka u Srbiji preti da propadnu jer je cena proizvodnje duplirana, dok ostale države u kojima se proizvode jabuke imaju mnogo veće podsticaje. Ne možemo da budemo konkurentni bez ikakve podrške države“, rekao je Aleksić.
Naveo je da mali proizvođači u Srbiji prodaju jabuke po 30 dinara za kilogram, dok cena u samouslugama i velikim trgovinskim lancima nikada nije ispod 100 dinara.
Rekao je „razliku uzimaju monopolisti koji najviše profitiraju i trgovci koji nemaju kontrolisane marže“.
„Nema sistema i mali proizvođači voća, mleka i žitarica će teško opstati ako država ne promeni strategiju“, dodao je Aleksić.
Naveo je da bi minimalnu zaradu trebalo povećati na 50.000 dinara a istovremeno smanjiti poslodavcima opterećenja na zarade sa 61 odsto na 50 odsto.
„Država mora da odredi prioritete, da li joj je prioritet gradnja nacionalnog stadiona od 250 miliona evra ili da preživimo? Kada nemate novca za hranu i račune, onda nećete raditi fasadu na kući“, rekao je on.
