U ovom trenutku se dijalog Srbije i Kosova sporo, ali za nas je važno da se u dogledno vreme postigne pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, jer će to ubrzati i proces priključenja obe zemlje Uniji, naglasio je Šib.

On smatra da nedostaje politička volja da se brže napreduje i postignu neki rezultati, ali ističe da je nedavno ostvaren izvestan napredak o energetskoj saradnji, mada treba videti kako će taj sporazum biti i primenjen.

Očekujemo da se dijalog nastavi i konstruktivno radi na rešavanju problema, naglasio Šib i podsetio da se i nemački kancelar Olaf Šolc angažovao u tom procesu sastancima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

Šib je negirao da je stav njegove zemlje promenjen po pitanju ishoda dijaloga Srbije i Kosova i da se od „normalizacije odnosa došlo do međusobnog priznanja“ dve strane.

Potrebno je da se normalizuju odnosi dve države, a na kraju je međusobno priznanje, što je i kancelar Šolc jasno rekao. Do tada će biti još mnogo posla da se uradi, objasnio je Šib.

Upitan o odnosu Srbije prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, Šib je najpre odgovorio da je želja svih da se „ničim izazvan agresivni rat Rusije protiv Ukrajine“ što pre okonča i da je EU, kao zajednica vrednosti, u tom cilju i uvela sankcije Moskvi.

Srbija bi, kao kandidat za članstvo u EU, trebalo bi da se priključi svim sankcijama i merama koje je Unija preduzela. Na kraju krajeva, odluka je Srbije da li će i kada to uraditi. Mi smo jasno rekli da to od nje očekujemo, poručio je Šib.

Govoreći o evropskim integracijama, on je ocenio da će Srbija brže napredovati ako bude napredovala u reformama koje se tiču vladavine prava, demokratizacije, slobode medija, borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Podsećajući da napredak u ovim oblastima analizira Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima, Šib istakao da je napredak u reformi pravosuđa 2021. godine rezultirao otvaranjem jednog pregovaračkog klastera.

Od nove Vlade Srbije očekujemo i nadamo se da će sa više elana krenuti u realizaciju reformi koje se već sprovode, rekao je Šib.

On žali zbog narativa u Srbiji koji je veoma kritičan prema EU i smatra da bi trebalo da bude pozitivniji, imajući u vidu šta sve Unija radi, nudi i čini u Srbiji.

U pojedinim medijima se vrlo kritički piše o EU i za nas je važno da se takav način izveštavanja promeni, rekao je Šib i napomenuo da je slika EU u medijima veoma povezana sa raspoloženjem građana da podrže reforme neophodne za približavanje i članstvo.

Zato smo zainteresovani za pozitivnu sliku EU u Srbiji, naglasio je on i istakao da EU i države članice rade sve što je u njihovoj moći da se slika bitno promeni nabolje.

Šib nije želeo da spekulise o tome kada bi Srbija mogla da postane članica EU, objašnjavajući da brzina pristupanja zavisi najviše od zvaničnog Beograda, „kada se ispune svima poznati uslovi“.

Evropska perspektiva je otvorena, a ekonomski odnosi Srbije i EU su daleko najveći ako se uporede sa vezama Srbije i drugih zemalja u svetu, predočio je Šib .

Kao argument da je proces proširenja EU „živ“, Šib je pomenuo otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, ali i otvaranje perspektive članstva za Ukrajinu i Moldaviju, dok je i Gruzija zainteresovana za taj proces.

Unija je za čitav region izuzetno atraktivna, postoje brojni izazovi, ali u trenutku kada Srbija ispuni uslove koji su postavljeni, ne vidim ništa što bi sprečilo njeno članstvo u EU, naglasio je Šib.

On je istakao da su odnosi Srbije i Nemačke veoma dobri i da su u vreme njegovog mandata u Beogradu postali još bolji.

Kako je objasnio, postoji snažna diplomatska saradnja o kojoj svedoče i dve posete nemačkih kancelara proteklih 10 meseci, Angele Merkel i Olafa Šolca, kao i imenovanje specijalnog izaslanika za region Manuela Saracina.

Pre četiri godine, nemačke kompanije su u Srbiji zapošljavale 46.000 radnika, a danas zapošljavaju njih 75.000, ilustrovao je Šib i preneo ocenu nemačkih firmi da su uslovi koje im Srbija nudi za investiranje i poslovanje veoma dobri.

Prema njegovim rečima, jedan od razloga jesu niže plate radnika nego u Nemačkoj i drugim zemljama EU, ali se radi o veoma dobro obrazovanim radnicima, koji su lojalni svojim preduzećima.

Šib je rekao i da su se prvobitne investicije u automobilsku i dobavljačku industriju proširene kvalitetnijim investicijama, koje su povezane sa istraživačkim centrima i visokoškolskim ustanovama.

Kako je istakao, to daje dobru perspektivu za dalji nastavak saradnje i mogućnost da se građani zapošljavaju u nemačkim preduzećima i na osnovu toga bolje zarađuju.

Šib ističe da je za njega bila privilegija da zastupa svoju zemlju u Srbiji, navodeći dva snažna utiska koja nosi iz Beograda.

Izbijanje pandemije u martu 2020. godine donelo je visok stepen nervoze u Ambasadi, ali je to brzo i efikasno rešeno, jer je Srbija, kako je naglasio, uspešno pokrenula kampanju vakcinacije, ne samo svojih građana, već i diplomata.

Šib je rekao da je, međutim, tužan što retorika u regionu na službenom nivou često „sklizne“ u nacionalizam i konfrontacije, a misli da to nije slučaj sa građanima, novinarima, umetnicima i nevladinim organizacijama među kojima se saradnja odvija dobro i korisno.

To pokazuje da su pomirenje i saradnja mogući, ali sam taj veliki kontrast imao prilike da primetim, rekao je on, svestan činjenice da je pomirenje teško, iako doprinosi celom regionu.

Šib zaključuje odlazi iz Srbije sa pozitivnim utiscima, uveren da će ubuduće poneki vikend kao turista provesti u Srbiji, posebno što let od Berlina do Beograda traje samo sat i 30 minuta.