Američki izaslanik za Zapadni Balkan i za dijalog Beograda i Prištine Gabrijel Eskobar izjavio je danas da se svi ranije postignuti sporazumi izmedju Srbije i Kosova moraju sprovesti, uključujući Zajednicu srpskih opština, i da o tome treba da se razgovara na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija kasnije ovog meseca.
Zajednica, istakao je Eskobar, „ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa Ustavom Kosova, ne bi trebalo da stvara probleme u funkcionisanju Kosova i ne bi trebalo da bude država u državi“.
Eskobar je u razgovoru s novinarima rekao da se nada da će ovaj mesec otvoriti prilike za napredak u dijalogu Beograda i Prištine i to ne samo po pitanju nalaženja trajnog rešenja za registarske oznake, nego i u pogledu sporazuma o Zajednici srpskih opština.
Eskobar je rekao da postoje mnogi evropski primeri kako manjine mogu da zaštite svoje kulturno nasledje i jezik u okviru ustava i da se oni mogu možda iskoristiti kao model za primenu sporazuma o Zajednici srpskih opština.
Eskobar je pozvao srpske i kosovske lidere da se uključe u konstruktivan dijalog koji je, kako je rekao ključ za budućnost Srbije i Kosova.
„Verujemo da postoji trajno rešenje u vezi sa registarskim tablicama, kao i da smo blizu sprovođenja energetskog sporazuma i sporazuma o nestalim osobama. I kao što je državni sekretar (Entoni) Blinken preneo predsednici i premijeru Kosova dok su bili u Vašingtonu, treba da počnemo raspravu o Zajednici srpskih opština“, kazao je Eskobar.
On je rekao da se u pogledu registarskih tablica nada rešenju koje će doprineti većoj stabilnosti i integraciji u regionu i sa EU i dodao da na to ne treba gledati kao nešto što će značajno promeniti život ljudi na severu Kosova.
„Činjenica je da bi vozila koja se koriste na Kosovu trebalo da budu registrovana prema zakonima Kosova. Rešenje bi trebalo da omogući slobodu kretanja, ne samo unutar Kosova ili Srbije, već širom regiona i u Evropi u celini“, rekao je Eskobar.
On je rekao da na odlaganje primene odluka o preregistraciji vozila i ličnim dokumentima gleda kao na priliku za nalaženje trajnog rešenja koje će doprineti regionalnoj stabilnosti.
SAD, istakao je, smatraju da je budućnost Srbije i Kosova članstvo u EU i stoga podržava napore Brisela da pomogne dijalog dve strane.
Na pitanje da li je Rusija imala neku ulogu u nedavnim dešavanjima na severu Kosova, Eskobar je odgovorio da uloga Rusije nije važna kao „destabilizujući faktor nekih političara i aktera koji deluju na samom Zapadnom Balkanu“.
„Ono što se dešava na severu Kosova je zaista pitanje Srbije i Kosova i zato je neophodno da se lideri dve zemlje sastanu u Briselu i rade na prevazilaženju razlika, uključujući trajno rešenje za registarske oznake, primenu energetske mape puta, sporazuma o nestalima i raspravu o Zajednici srpskih opština“, rekao je Eskobar.
Osvrnuvši se na rusku agresiju u Ukrajini, Eskobar je podsetio da su sve zemlje Zapadnog Balkana glasale u koordinaciji sa EU i SAD u svim medjunarodnim forumima i doprinele humanitarnoj pomoći.
„Proširenje EU je deo odgovora na ovu agresiju“, rekao je Eskobar i dodao da je Zapadni Balkan pokazao veliku otpornost na posledice te agresije.
Eskobar je rekao da SAD podržavaju promene izbornog sistema u Bosni i Hercegovini jer će eliminisati govor mržnje i pojačati transparentnost izbornog procesa i dodao da podržva visokog predstavnika Kristijana Šmita kome „mandat dozvoljava da nametne rešenja kada je to neophodno“.
„Ipak, ne slažem se sa retorikom nekih političkih partija… Odbacujemo bilo kakve reference na sukob, rat. Neće biti rata u BiH. Medjunarodna zajednica je ujedinjena u tome da osigura zaštitu bezbednosti BiH“, rekao je Eskobar i pozvao lidere političkih partija svih strana da se uzdrže od komentara koji podižu tenzije.
Eskobar je istakao da je Severna Makedonija „odličan partner i lojalan prijatelj“, da je sprovela teške reforme i da je zaslužila da napreduje na putu ka EU.
Takodje je kazao da će SAD podržavati svaku vladu Crne Gore koja je proevropska, posvećena NATO i koja će nastaviti borbu protiv korupcije.
