Srbija nikada nije bila ovoliko proruski orijentisana, a svaki političar koji želi da dobije ozbiljniju podršku u javnom mnjenju mora bukvalno da se osloni na Rusiju, smatra psiholog Žarko Korać.
Predsednik Nove DSS Miloš Jovanović ocenjuje da bi Srbija, ukoliko bi sada okrenula leđa Rusiji, "sišla sa istorijske scene". On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet napomenuo da je između Srbije i Rusije uvek postojala relativna bliskost, a da tome trenutno doprinosi i ukrajinska kriza.
"Uveren sam da je to sukob Zapada i Ruske Federacije, da se tu čak može učitati neka vrsta vrednosnog civilizacijskog sukoba i da je u tom sukobu narod ove zemlje nekako instinktivno bliži ruskom delu sveta nego ovom drugom", procenio je Jovanović.
Po njemu, Rusija se - kao i svaka imperija - ponaša imperijalno i da se s njom ne može biti u partnerskom odnosu.
Prema Jovanovićevom mišljenju, "sve te velike sile traže podanike pre nego partnere, one koji će ih slušati u svemu, a Srbija, koja je mnogo platila za svoju slobodu i nezavisnost, ne bi smela da se potčini bilo kome ni na Zapadu, ni na Istoku".
On još ocenjuje da između ruskog i srpskog predsednika nema bliskosti, ali da je Aleksandar Vučić vrhunski tehnolog vlasti koji zna da Vladimir Putin uživa veliko poverenje među građanima i da će mu svako slikanje s njim doneti političke poene.
Sve što objavljuju tabloidi potiče od vlasti, smatra Jovanović, ali istovremeno misli da oni proruski narativ ne plasiraju dubinski, već upravo "na nivou tabloida".
S druge strane, Korać ukazuje da je Vučić omogućio rusku strategiju ciljanja na ovdašnje medije, da su tabloidi u službi Moskve i da Rusija plaća veliki broj novinara i glavnih urednika.
On podseća da toga nije bilo u vreme vladavine Slobodana Miloševića, koji nije imao poverenja u Rusiju, a vodio je računa i da mu bliskost s njom ne smanji manevarski prostor u odnosu na Zapad.
Korać kaže da toga nije bilo ni u vreme kada je on bio u vlasti, što upućuje na zaključak da su Rusi tako procenili ili se dogovorili s Vučićem.
"Srbija je jedina zemlja u regionu gde oni mogu da prodru svojom propagandom da bi ostvarili politički uticaj", predočio je Korać i upozorio da "meka moć" dovodi do "tvrde moći" i izbora izrazito proputinovskih i proruskih političara.
On odnos ruskog i srpskog predsednika vidi kao licemeran - Putin Vučiću ništa ne veruje, a Vučić koristi Putina da bi se učvrstio na vlasti.
"Vučić je inače kao jedna želatinozna masa koja se u datom trenutku uvek prilagodi jakom i moćnom lideru s kojim razgovara. Ništa se više ne prilagođava Putinu nego što se svojevremeno prilagođavao Angeli Merkel", protumačio je Korać.
Prema njegovom mišljenju, cena za neuvođenje sankcija Rusiji već je plaćena time što su prekinuti pregovori sa Evropskom unijom i što nam u junu nije otvoren pregovarački klaster.
"Nema prosto razgovora, kraj, završeno je", zaključio je Korać u razgovoru za FoNet.
Šizofrena politika Srbije
Rusija ničim nije zadužila Srbiju, koja je ostala poslednji poligon u Evropi na kojem Moskva vrlo aktivno i uspešno sprovodi svoju politiku i koristi je kao faktor destabilizacije regiona, što većina ovde podržava, izjavio je predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić.
On je ukazao da predsednik Srbije stalno govori da ćemo ostati na evropskom putu i da je to naš primarni cilj, ali je iz načina na koji vodi politiku jasno da želi da Srbija bude trajno na putu, ali da nikada ne stigne do tog cilja.
"Jedan od najvidljivijih rezultata njegove vladavine je činjenica da podrška evrointegracijama nikada nije bila niža, a podrška ruskoj politici veća", rekao je Vuletić i ocenio da je to naš društveni poraz.
Kako je protumačio, glavni uzrok velike podrške Rusiji su sistemske greške koje su ugrađene odmah posle 5. oktobra, "jer Srbima nije objašnjeno da su devedesete godine, pre svega, strašan istorijski poraz srpske politike i srpskog društva".
Prema Vuletićevom viđenju, "Aleksandar Vučić je jedan od najvećih korisnika promena posle 5. oktobra, koji je maestralno prilagodio politiku svog velikodržavnog projekta još iz devedesetih, sada kroz drugačije pojavne oblike".
On rusofiliju u Srbiji vidi i kao odraz antiamerikanizma i antievropejstva, što je paradoks, jer nije redak slučaj porodica iz kojih deca u najboljim godinama odlaze na Zapad, dok njihovi roditelji "svečano dočekuju Putina i kliču mu na Svetosavskom platou".
"Imamo veliku konfuziju u glavama ljudi koji su izgubili osećaj za svoj lični interes", ukazao je Vuletić i kao neodrživu označio spoljnu politiku Srbije, koja se definiše kao multivektorska, mada je mnogi doživljavaju i kao šizofrenu.
On deli mišljenja da su evrointegracije u suštini prekinute i uporište za to vidi u jasnoj poruci Evropskog parlamenta da nema ništa od evrointegracija dok Beograd u potpunosti na uskladi spoljnu politiku sa EU u odnosu na rat u Ukrajini i dok ne bude došlo do međusobnog priznanja Srbije i Kosova.
Vuletić od nove Vlade Srbije ne očekuje nikakvu promenu politke, što je zaključio još na osnovu Vučićevog govora kada je polagao zakletvu za drugi mandat.
Danas je velika odgovornost EU što nije eksplicitnija i oštrija prema politici Srbije, ocenio je Vuletić, koji smatra da bi "ovde trebalo svi da sednemo, da se umijemo hladnom vodom i odlučimo šta želimo i kakvu budućnost želimo".
