Gradjani Srbije treba dobro da izračunaju da li im se isplati da na sve češće pozive banka da odustanu od tužbenog zahteva za vraćanje novca koji je naplaćen za obradu kredita ili da nastave spor, rekao je danas advokat i punomoćnik gradjana u sporovima sa bankama Dragan Petrić.
On je na konferenciji za novinare Udruženja potrošača Efektiva rekao da banke sve masovnije šalju pismene pozive ili SMS poruke da gradjni na već pripremljenom obrascu odustanu od tužbenog zahteva iako su dobili presudu u prvom stepenu u svoju korist i da će im zbog toga biti oprošteni sudski troškovi koji iznose do 80.000 dinara.
„Moj savet je da se svaki od poziva u konsultaciji sa advokatom pažljivo razmotri i utvrdi koji su benefiti od odustajanja od tužbe. Ja ću mojim klijentima savetovati da ne prihvataju pozive banaka i nastave spor“, rekao je Petrić.
U Udruženju Efektiva su rekli da je prema procenama oko 250.000 gradjana prethodnih 20 godina tužilo banke zbog naplate troškova obrade kredita i da su sudovi, uglavnom, donosili jednoobrazne presude u korist gradjana, a da banke sad pozivaju te klijete i nude im oprost sudskih troškova ako odstanu od daljeg spora.
Naplata troškova obrade kredita započela je još, kako su rekli u Udruženju, od 2.000 godine, a 2018. godine je Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravni stav da banke mogu naplatiti te troškove pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita koji mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
U septembru prošle godine Vrhovni kasacioni sud je doneo Dopunu pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita u kome se navodi da banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu.
Banke su u meduvremenu, prema rečima Petrića, izgubile veliki broj sporova i poslednjih meseci agresivnim pozivima klijentima nude da odustanu od tužbenog zahteva, plašeći ih i preteći im da, ako ne odsutanu, da će morati da vrate sav novac.
On je rekao da banke klijentima za povlačenje tužbe nude čak i vansudsko poravnanje i nakon pravosnažne presude.
Narodna banka Srbije je, prema njegovim rečima, 2017. godine kada su klijenti pokrenuli masovne tužbe uputila bankama dopis u kome ih upozorava da nisu dobro radile i da ako naplaćuju troškove obrade kredita da moraju biti jednaki za sve, a ne da zavise od vrednosti kredita.
Banke, kako je rekao, nisu mnogo uvažile to upozorenje, a dopis je nestao sa veb stranice NBS.
Advokat Miroslav Živković rekao je da banke ako žele da oproste troškove spora treba da sačekaju kraj tog sudskog procesa jer ako su sigurne da su u pravu i da su radile po zakonu dobiće spor i neće platiti sudske troškove. Zbog toga, kako je rekao ne treba da obmanjuju gradjane i nude im gotove obrasce da potpišu da odustaju od tužbe.
„Imamo dokaze da banke nisu poslovale po zakonu, a NBS ne reaguje“, rekao je Živković i dodao da je i „Venecijanska komisija prigovorila Vrhovnom kasacionom sudu da ne deli packe nižim sudovima“.
On je rekao da banka mora da obrazloži trošak obrade kredita i da će se njegovi klijenti boriti ako treba i u Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Prema rečima Dejana Gavrilovića iz Udruženja Efektiva, NBS je morala da reši problem i ne ostavi klijente da ih „banke dave kao zmija žabu“, obračunom neralnih troškova, različiih kurseva pri odobravanju i naplati kredita u stranoj valuti.
