Najčešća hrana srpskog penzionera su parizer, testo i sir, jer se lakše žvaću, a kad ima para tu su i slaninica.
Mnogo je razloga zašto se populacija starija od 65 u velikom procentu hrani nezdravo, a jedan od njih jesu male penzije. Ali, ne samo one.
"Zbog smanjivanja čula, pa i čula ukusa, umanjuje se osećaj gladi. Mnogi upravo zbog toga vole začinjenu hranu, što može biti jako loše zbog njihovih hroničnih bolesti. Poznata je i anoreksija starih, pošto gube apetit zbog problema sa žvakanjem i gutanjem, pa se orijentišu na mekše namirnice. Često meso zamenjuju testom, a onda dolazi do smanjenja nivoa gvožđa u organizmu", kaže prof. dr Nađa Vasiljević, supspecijalista ishrane u Savetovalištu za dijetetiku Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Parizer, kako primećuje sagovornica "Novosti", jedu jer je jeftin, mekan i ukusan, a ukusan je zbog velikog procenta nezdravih masti. Iz istog razloga mnogi jedu punomasan sir iako je za njih mnogo zdraviji mlad.
"Imala sam starijeg pacijenta sa dva bajpasa, hipertenzijom, viškom težine, dijabetesom, kome su omiljene namirnice bile kobasice. Kada sam rekla da umesto njih uzme sir, kao iz topa je rekao: "Može, ali samo punomasan"", kaže sagovornica beogradskog lista, i dodaje da je jako važno da ljudi u trećem dobu konzumiraju zdrave proteine, jer su im oni neophodni za očuvanje mišićne mase.
Vremenom, mišićna masa kod čoveka opada, akumuliraju se masne naslage, posebno ako se ljudi ne kreću i to može biti okidač za razne bolesti i pogoršanje hroničnih oboljenja, naročito hipertenzije. Dr Vasiljević preporučuje redovan unos omega tri kiselina, kroz ribu, dva do tri puta nedeljno, vitamina D i B12, koji ne samo da jača nervni sistem, već i pospešuje seksualnu funkciju, veoma važnu za samopouzdanje.
"Osoba uopšte ne mora svakodnevno da jede meso, za dnevni unos proteina dovoljno je i jedno kiselo mleko ili kriška sira. Kvalitet proteina iz ribe je takav da jača mišićnu masu i snagu. Može i konzerva tunjevine, ali u njoj je manja količina omega tri kiselina i vitamina D. Najgori izvor proteina je suhomesnato. Dobro je i belance jajeta, a voće treba jesti umereno, zbog dijabetesa, dovoljno je 150 do 200 grama dnevno", kaže Vasiljević.
Nutricionista Jasna Vujičić objašnjava da sa starenjem sve više osećamo probleme u funkcionisanju organizma, ćelije se sporije dele i postoji veliki oksidativni stres koji stvara slobodne radikale, a oni nepovoljno utiču na sve organe, tkiva i ćelije. Kao rezultat toga slabi nam vid, sluh, miris, ukus, osećaj ravnoteže, a smanjuje se i broj neurona, što utiče na smanjenje intelektualnih, kognitivnih funkcija.
Ove činjenice ne možemo da promenimo, ali na kvalitet života možemo da utičemo ukoliko vodimo računa o ishrani.
"Kada uđu u neke godine ljudi se ili ugoje ili smršaju. Ukoliko je ishrana neadekvatna, a kretanje minimalno, goje se i povećava im se rizik od arteroskleroze i dijabetesa tipa 2. S druge strane, mnogo je veća verovatnoća da će smršati,
što neretko prati letargija, dizorijentacija u prostoru i gubitak apetita ili čak i bolest", kaže Vujičić.
Saglasna je da penzioneri nemaju dovoljna primanja za kvalitetniju i nutritivno vredniju hranu, ali i apetit smanjuju i neki lekovi koje uzimaju. Mnogi preskoče po jedan obrok iz zaboravnosti, zbog depresije, problema sa zubima i protezama, samoće i opšte slabosti. Dokazano je da stariji bolje jedu u društvu, pogotovo dece i unuka, nego sami.
Mnogima je ceo spektar namirnica nedostupan, jer imaju poteškoća sa otvaranjem konzerve, guljenjem voća, stajanjem pored šporeta dok se jelo kuva...
Od začina Vujičić preporučuje naročito beli luk, koji poboljšava ukus hrane, ali i cirkulaciju i imunitet. Od čajeva je dobar zeleni čaj, koji je pun antioksidanasa, a dovoljna je šoljica dnevno.
Starijim građanima preporučuju se namirnice bogate antioksidansima (beta karoten, vitamini C i E, selen i cink), zdravim mastima (semenke, jezgrasto voće, maslinovo ulje, puter od kikirikija, tahini), integralne žitarice (integralni pirinač, hleb od integralnog brašna pšenice, raži, ječma ili pahuljice), sveže voće i povrće, jogurt, kiselo mleko i mladi sir. Od mesa - piletinu, junetinu, ćuretinu i teletinu i obavezno tri puta nedeljno ribu.
