Jedan od najvećih izazova za narednu godinu kada su u pitanju javne finansije biće otplata starih dugova.
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović izjavio je da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer nam taj iznos duga ukupno dolazi na naplatu i ukazao da je cena zaduživanja Srbije sada velika, jer su kamatne stope sada sedam do osam odsto, piše Euronews Srbija.
On je naveo da je to apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i dodao da je to dodatni razlog zašto javni dug, koji je trenutno na oko 57 odsto bruto društvenog proizvoda, dugotrajno treba držati pod kontrolom, odnosno da treba težiti da ne bude iznad 50 odsto BDP.
Prema podacima Narodne banke Srbije, država će u 2023. godini morati da otplati oko 1,3 milijarde evra kredita uzetih od stranih vlada, banaka i međunarodnih finansijskih institucija, a naredne godine dospeva i oko 2,8 milijardi evra
dinarskih obveznica i oko 470 miliona evra obveznica u evrima izdatih na domaćem tržištu.
Ekonomista Mihajlo Gajić kaže za Euronews Srbija da nam predstoji teška godina, jer imamo dugove, a kamate su visoke - čeka nas skuplje zaduživanje, uvećanje javnog duga i troškova njegove otplate. Napominje da smo izašli iz vremenskog perioda u kojem su kamatne stope bile na minimalnom nivou i da se one sada vraćaju usled inflacije.
"Kamatne stope po kojima se javne finansije Srbije zadužuju rastu, vraćamo se na nivo kamata pre njihovog velikog pada tokom 2019. i 2020. godine. Tokom pandemije se Srbija dugoročno u evrima zaduživala po kamatama od 1,89 odsto ili čak i 1 odsto na zelene obveznice, da bi sada 3 odsto iz Emirata delovalo kao neki poklon, dok se zemlje u okruženju već zadužuju po kamatnim stopama između 6 i 7 odsto, što bi otprilike bila i kamata po kojoj će se Srbija zaduživati u narednim mesecima", rekao je Gajić.
On kaže da će trenutna situacija sa visokim kamatama imati veliki uticaj na javne finansije zato što će rasti troškovi zaduživanja.
"To znači veći rashod države, težu mogućnost za finansiranje javnog duga, a ne zaboravimo da država sada ima lošije ekonomske perspektive u narednim godinama. Projekcije kažu da će rast BDP biti niži nego što je bilo projektovano, rast je sa 4 do 4,5 spušten na 3 do 3,5 odsto što zapravo znači i niže buduće prihode od poreza. Istovremeno nećemo imati visoke prihode i prilive, jer smo prethodnih godina imali visoke stope ekonomskog rasta. Dakle, imamo usporavanje ekonomskog rasta, a sa druge strane rast troškova zaduživanja", napominje Gajić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije izjavio da su zato važni razgovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), da bismo obezbedili stabilnost za Srbiju i da ne raste javni dug.
Mihajlo Gajić smatra da je stendbaj aranžman sa Međunarodnim fondom dobar, ali kaže da ne očekuje da država koristiti taj novac, već da je cilj da on posluži kao jasan signal investitorima da će Srbija da vodi odgovornu fiskalnu politiku.
"To znači da će uvek imati dovoljno novca da vrati prethodno uzete kredite ili kamate na njih, što je zapravo glavni signal investitorima da je njihov novac siguran i da mogu da nam ga pozajme po razumnim kamatnim stopama. Kada ne bi bilo takvog signala mogli bismo da očekujemo veliki porast kamatnih stopa za naše obveznice, upravo zbog tog elementa rizika. Ovako mi taj element rizika smanjujemo zato što MMF stoji iza nas i kaže da ćemo imati dovoljno novca da vratimo svoje dugove", objašnjava Gajić.
Iako ne dospeva sve na naplatu na zimu, ipak će najveći udarac na budžet biti u januaru.
