Učestalo podizanje kamatnih stopa u proteklom periodu bio je glavni mehanizam za obuzdavanje inflacije širom sveta.
Sve skuplji stambeni krediti i sve veća opterećenost iz ugla vraćanja zajmova, toliko su postala opterećujuća, da je već neko vreme glavno pitanje i privrede i građana kad će kamate krenuti na dole ili bar kad će se zaustaviti rast, piše Blic biznis.
Najnovjiji potez američke centralne banke pokazao je da ima svetla na kraju tunela.
FED je pre neki dan poslao poruku da će povećanje kamata konačno usporiti. Na ovu informaciju automatski su reagovala i finansijska berzanska tržišta beležeći pluseve. Dobra vest jeste da, imajući u vidu da je Evropa uvek sledila
FED, sada mogla i da nastavi, samo u obrnutom smeru - umesto da povećava kamate, da ih smanjuje ili bar zaustavlja rast.
"Amerikanci su prvi i počeli sa povećanjima kamatnih stopa, ali rezultati toga još uvek nisu vidljivi. Inflacija je veoma visoka, a smanjuje se privredne aktivnost, tako da oni moraju da uspore sa povećanjem kamata, za razliku od Evrope
koja je i kasnije počela", kaže za Blic Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji.
On ukazuje na to da su u Evropi u odnosu na Ameriku kamate niže, ali da im privreda grca, tako da su njegova predviđanja da će doći do smanjenja brzine povećavanja kamatnih stopa, a efekti dosadašnjeg podizanja kamata će se osetiti tek sledeće godine.
"Mislim da će doći do generalnog usporavanja kamatnih stopa, a efekti dosadašnjeg podizanja tek treba da se osete u prvom ili drugom kvartalu sledeće godine. Tada očekujem da će se i inflacija smiriti, ali opet sve zavisi od ratnih dejstava u Ukrajini. To kada bude rešeno, onda će sve ovo mnogo lakše da se reši i sve će se vratiti u svoje tokove", kaže Musabegović, ističući da je zbog rata u Ukrajini jako teško predvideti kakva će biti 2023. godina.
FED najavio usporavanje
Glavni indeksi Volstrita završili su prethodnu nedelju solidnim rastom nakon što je zapisnik sa sastanka Federalnih rezervi u novembru pokazao da bi povećanje kamatnih stopa uskoro moglo usporiti.
"Značajna većina" kreatora politike složila se da bi "verovatno uskoro bilo prikladno" da se uspori tempo povećanja kamatnih stopa, pokazuje zapisnik. Mešoviti ekonomski podaci doveli su do pada prinosa na referentne desetogodišnje obveznice Trezora, što je pomoglo u povećanju akcija.
Broj Amerikanaca koji su podneli nove zahteve za beneficije za nezaposlene porastao je prošle nedelje više nego što se očekivalo, a poslovna aktivnost u SAD se smanjila peti mesec zaredom u novembru. Potrošačko raspoloženje je poraslo, a prodaja kuća porasla je iznad očekivanja.
Usporavanje tempa zaoštravanje monetarne politike moguće je jer niz makroekonomskih podataka pokazuje da poslovne aktivnosti slabe, dok se rast potrošnje, glavnog pokretača ekonomije, usporava.
ECB i dalje odlučna sa povećanjima
Evropska centralna banka će ponovo povećati kamatne stope u decembru i naredne godine kako bi se borila protiv inflacije, ali ta povećanja mogu biti manja od poslednjih, rekao je glavni ekonomista evropske centralne banke Filip Lejn
u intervjuu objavljenom u ponedeljak.
Sa dvocifrenom stopom inflacije, ECB je podigla kamatne stope za 200 baznih poena za samo tri meseca sa rekordno niskih nivoa, i trebalo bi da počisti neke od biliona evra upumpanih u finansijski sistem poslednjih godina.
"Jedna platforma za razmatranje veoma velikog povećanja, kao što je 75 baznih poena, više ne postoji", rekao je Lajen i dodao da što više uradi na kumulativnoj osnovi, to menja prednosti i nedostatke svakog datog povećanja.
Prema rečima glavnog ekonomiste, ECB nije nameravala da pauzira svoj ciklus povećanja, već da pređe u odgovarajuće vreme na manje korake i smanji svoje obveznice, što je ključni deo njene politike podsticaja u protekloj deceniji, na više mehanički način.
On je nagovestio veću inflaciju sledeće godine nego što je ECB očekivala u septembru.
Rast kamata u Srbiji
Poslednje povećanje kamatnih stopa u Srbiji bilo je za 50 baznih poena, na nivo od 4,5 odsto, a u istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 3,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 5,5 odsto. Od početka ove godine, NBS je sedam puta podigla vrednost referentne kamatne stope, počevši od aprila ove godine.
Nastavljeni troškovni pritisci i rast inflacije, pre svega usled rasta uvoznih cena, uticali su na odluku Izvršnog odbora Narodne banke Srbije da dalje poveća referentnu kamatnu stopu i time pooštri domaće monetarne uslove.
Međutim, ono što je najvažnije za kreditno zadužene građane je da svakim povećanjem ključnih kamatnih stopa poskupljuju i rate za kredite. Iako konkretno poskupljenje kredita varira u zavisnosti od uslova (veličine kredita, da li je kredit u devizama, odnosno u evrima ili dinarima, roka otplate, konkretne kamate koja je odabrana), rate na kredite su poskupele od 1.500 dinara u slučajevima dinarskih, uglavnom, keš kredita, ali i preko 60 evra u slučaju evrokredita.
