Reforma javne uprave gradjanima Srbije je omogućila da nepravilnosti inspekcijama mogu da prijave na pet načina i to direktnim pozivom nadležne inspekcije, kontaktom Kol centra inspekcija, imejlom, ostavljanjem glasovne poruke, kao i putem čet bota, odnosno uz pomoć Vajbera, izjavio je predstavnik Odeljenja za podršku koordnacionoj komisiju za inspekcijski nadzor, Sektora za dobru upravu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Jovica Damnjanović i pozvao gradjane da iskoriste te mogućnosti.
„Jedan od načina je da se direktno kontaktira nadležna inspekcija. Drugi način je preko Kontakt centra republičkih inspekcija, koji funkcioniše 24 sata. Možete kontaktirati Kontakt centar direktno pozivom na broj telefona koji je na sajtu Koordinacione komisije, putem i mejla, ostavljanjem glasovne poruke ili putem čet bota koji je instaliran na veb portalu Koordinacione komisije, odnosno putem Vajbera takođe“, rekao je on agenciji Beta.
Kako je naveo, u radu inspektorima sada pomaže softver eInspektor, razvijen pre dve godine, kroz koji se vodi sav inspekcijski nadzor i koji je prilagodjen svakoj inspekciji posebno, gde se ceo upravni postupak, odnosno prijava, početak nadzora, izlazak na teren, izdavanje određenih rešenja i ostalo void isključivo u elektronskom obliku.
„Građani i privreda mogu da očekuju da svaka inspekcija radi u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i svojim posebnim zakonima, da će inspekcija biti brza i efikasna, da neće oduzimati puno vremena privrednim subjektima, da će ih inskontrolisati samo za one stvari koje su u njenoj nadležnosti“, kazao je Damnjanović.
Dodao je i da će pre toga vlasnicima firmi biti omogućena tzv. samoprocena, odnosno savetodavna poseta inspekcije kako bi se privredni subjekt pripremio za predstojeći nadzor.
Damnjanović je ocenio da su glavni rezultati reforme inspekcijskog nadzora, od kada je 2015. donet novi Zakon o inspekcijskom nadzoru, efikasniji rad i promena uloge inspekcija, jer se od kažnjavanja fokus njihovog rada prebacio na prevenciju i savetovanje privrednih subjekata kako da sprovode propisane standarde poslovanja.
„Poboljšale su se procedure po kojima postupaju inspektori, urađena je analiza, detaljan pregled statusa broja inspektora u republičkim organima. Donekle je osavremenjen rad preko eInspektora i nabavljena oprema za određeni broj inspekcija. Rezultat toga je da je povećan broj inspekcijskih nadzora koji se tiču neregistrovanih subjekata, smanjen je broj onih koji rade na crno, odnosno koji su neregistrovani“, kazao je on.
Rad inspekcija, kako je naveo, koordiniše i usmerava Koordinaciona komisija Vlade Srbije, a 11 radnih grupa omogućava da dve ili više inspekcija idu na teren istovremeno, odnosno usaglašeno.
„Ugostiteljski objekat poput hotela je dobar primer kako više inspekcija, kao što su sanitarna, turistička i inspekcija rada, ali i Poreska uprava, može istovremeno da kontroliše jedan privredni subjekt“, rekao je Damnjanović.
Značajnim segmentom reforme u Vladi Srbije smatraju to što se sada u kontrole ide na osnovu procene rizika, te su privrednici i institucije koji rade po zakonu pošteđeni nepotrebnog stresa, a racionalizovan je rad inspektora kojih nema dovoljno.
Upravo je glavni izazov sa kojim se suočava ovaj segment drževne uprave nedovoljan broj zaposlenih.
„Veliki je broj privrednih subjekata, a ima 44 republičkih inspekcija sa nešto više od 2.000 inspektora koji rade. To je mali broj. Vrlo je potrebno da se to stalno osnažuje, ali i da se radi ta informatička opremljenost i poveća broj vozila na terenu“, rekao je Damnjanović.
Ukazao je i da je slaba tačka inspekcije u Srbije prosečna starost inspektora, koja iznosi 55 godine.
Prvo iskustvo sa posetama inspekcija mladi ugostitelj Uroš Ercegović, koji ima restoran u centru Beograda, opisao je kao traumatično, jer nije znao šta da očekuje, dok sada navodi da mu pomažu u tome kako da na najbolji način posluje u skladu sa propisima.
„Oni su tu nekako više za nas nego što smo mi za njih. Pomažu nam na primer u tome što sa svim tim češljanjem papira, knjiga, kompjutera, sanitarnih knjižica, kasa, računa sada po novom, proveravanje fiskalizacije, da li imamo bezbednosne elemente, bilo šta, jednostavno ukazuju nam na to da nekako idemo tim pravim čistim putem, a opet bez straha“, rekao je on.
Reforma inspekcijskog nazora, deo je reforme javne uprave u koju je Evropska unija, osim kroz primere dobre prakse, u direktnu sektorsku podršku uložila tri miliona evra.
