“Praznici nisu jednako preterivanje ni u čemu, pa ni u jelu i piću. Dobro raspoloženje ne podrazumeva alkohol, a uživanje nije samo u hrani. Umerenost u svemu i odmerenost su osnovni principi u životu, ali su i osnovni recepti za prazničnu trpezu”, kaže za Danas dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine u subotičkom Centru za promociju zdravlja.
Zimski deo godine je prepun praznika, čiji neizostavni deo predstavljaju svečane i obilate trpeze koje pripremamo s posebnom pažnjom.
Međutim, ni tada ne bi trebalo da zaboravimo principe pravilne ishrane, kaže dr Zorica Dragaš, objašnjavajući da postoje načini da odolimo izazovima i izbegnemo zdravstvene rizike zbog prevelikog unosa hrane tokom slava, božićnih i novogodišnjih praznika.
“Važno je početi od izbora namirnica za recepte naših obroka, a one treba da budu male energetske vrednosti i lako svarljive”, kaže dr Dragaš, navodeći da najbolji i najzdraviji izbor čine sveže i dinstano ili na pari bareno povrće, riba, nemasna mesa i voće.
“Jednako je važna i priprema hrane. Žitarice celog zrna, povrće, ribu i nemasno meso trebalo bi pripremati na pravilan način, a dodavanje masnoće, zapržavanje, pečenje u dubokoj masnoći može da se izbegne ili svede na najmanju meru”, dodaje naša sagovornica.
Kada je u pitanju priprema poslastica, bez kojih je praznična trpeza nezamisliva, dr Dragaš savetuje da odaberemo recepte bez ili sa što manjim sadržajem biljnih masnoća, margarina i šećera.
“Žuti šećer je bolji izbor ili, po mogućnosti, prirodni zaslađivači kao što su stevija, kokosov šećer, med, malteks, ali, naravno, sve u malim i doziranim količninama. Kažem po mogućnosti prirodni zalađivači, jer oni imaju svoju cenu, ali možda ta cena nije prevelika ako se zna da su potrebni u maloj količini i da su mnogo zdraviji za naš organizam”, ističe doktorka.
Takođe, navodi i da bi bilo poželjno da odaberemo one poslastice koje se pripremaju sa malo ili bez jaja, a da belo brašno zamenimo integralnim.
“Voćna salata, voćne torte i kolači su veoma ukusne, osvežavajuće i zdrave namirnice, ali i poslastice. Kesten pire je veoma korisna namirnica, koja se brzo i jednostavno može pripremiti kao ukusan desert”, nabraja neke od mogućnosti dr Dragaš.
Kada smo pripremili sve što smo zamislili, sledi uživanje u hrani, a kako napominje doktorka, nije neophodno da sve što je na trpezi probamo i pojedemo u toku jednog obroka, već da ima više dana u kojima možemo da rasporedimo ukusnu hranu na više obroka.
“Tokom jela tanjire ne treba dopunjavati, a između obroka korisno je da prođe najmanje četiri sata i to bez grickanja, pa čak i zdravih grickalica. Znači treba dozvoliti i odmor našim organima za varenje”, ističe dr Dragaš.
Osim toga, naša sagovornica podvlači i da su praznici idealna prilika da se tokom obedovanja ne žuri, pošto je potrebno dužnu pažnju posvetiti mehaničkoj obradi namirnica.
“Tako se smanjuje mogućnost pretrpavanja hranom i omogućava razlaganje skroba i glikogena, koje počinje već u usnoj duplji. U sekretu pljuvačnih žlezda nalaze se brojni enzimi za varenje, a najpoznatiji je ptijalin”, objašnjava doktorka.
Posle obroka, dr Dragaš savetuje da se na kratko odmorimo, 15 do 20 minuta, nakon čega je poželjno da krenemo u šetnju na svežem vazduhu.
Međutim, ukoliko se ipak dogodi da tokom praznika u nečemu preteramo, tada može da se pojavi niz tegoba, kao što su osećaj težine i pečenja u želucu, muka, gađenje, povraćanje i proliv, pri čemu doktorka savetuje da u tim slučajevima ne posežemo za sodom bikarbonom.
“To ne treba ni tada da bude uobičajeno, već kada se pojave tegobe sledi privremeno ukidanje obroka i pravilna nadoknada tečnosti”, kaže dr Dragaš.
Kako objašnjava, tada se u kontinuitetu unose male količine tečnosti, odnosno “pijucka“ se voda, čaj ili namenski pripremljen rastvor koji može da se kupi u apoteci.
“Ovo je naročito važno u slučaju pojave proliva ili povraćanja, a oni se u prvih 24 do 48 sati smatraju odbrambenim, što znači i korisnim aktom našeg organizma u smislu da želi da izbaci sve ono što mu je višak i sve ono što smo nepotrebno i nekorisno uneli, pretpavajući se hranom. Dakle, pijemo često i po malo, a to može da bude blag i nezaslađen čaj, posebno od nane ili kamilice, ili nisko gazirana mineralna voda sa magnezijumom, koja takođe može da pomogne u blažim slučajevima kada se oseća nadutost ili, kako narod često kaže, kada stane stomak”, objašnjava specijalista socijalne medicine.
Potom sledi dijeta, dodaje dr Dragaš, odnosno postepeno uvođenje namirnica koje zovemo dijetalnim, kao što su dvopek, rendana jabuka, bareni krompir u ljusci ili pirinač.
“Na taj način vrlo brzo će se popraviti i stabilizovati rad organa za varenje. Kratke šetnje na svežem vazduhu su uvek korisne i mogu olakšati probavu, isto kao i lagane vežbe. Najčešće, već samo ovo može biti dovoljno da kod većine zdravih ljudi prođu akutne probavne tegobe”, kaže naša sagovornica.
Ukoliko se tegobe zadrže duže od dva ili tri dana, dr Dragaš ističe da je u tom slučaju najbolje posavetovati se sa svojim lekarom i postupati u skladu s dobijenim savetima.
Dodaje i da osobe obolele od hroničnih bolesti treba i dalje da se pridržavaju određenog režima života i ishrane, kao i da prepisane lekove redovno uzimaju.
“Praznici dođu i prođu, a bolest sa kojom treba živeti i dalje ostaje. Zbog toga je najbolji savet radujmo se praznicima, ali i čuvajmo zdravlje”, poručuje dr Zorica Dragaš.
