Svim penzionerima u Srbiji iznos na čeku će od decembra biti uvećani za 9 odsto. Najavljena povišica znači da će prosečna penzija umesto 30.973, sada biti 33.760 dinara, odnosno da će biti veća za oko 2.800 dinara. Najstarije sugrađane, od 1. januara sledeće godine čekaju još neke novine.
Sledeća povišica od još 12,1 odsto najavljena je od Nove godine, a u pripremi su i tri nova modela obračunavanja visine penzija, kroz izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Za žene se uvodi i novi uslov za penziju, odnosno nastavlja se sa pooštravanjem kriterijuma, tako da će one koje od januara budu okončale radni vek, morati da rade dva meseca duže - do 63 godine i šest meseci života i da ostvare najmanje 15 godina staža.
Povišica u decembru od 1.500 do 14.000 dinara
Posle usklađivanja novembarskih penzija za devet odsto najniža penzija koja je bila 16.884 dinara, će biti 18.404, dok na najveće povećanje mogu da računaju oni koji imaju najveće penzije. Prema podacima PIO fonda, najviša penzija od 1. novembra koju će penzioneri u Srbiji primiti u decembru biće 169.512 dinara, odnosno biće veća za oko 14.000 dinara u odnosu na prethodni period.
Prema kalendaru isplata novembarskih penzija koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), penzije za ovaj mesec prvi će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti, kojima će primanja početi da pristižu od 2. decembra, a do 12. decembra će ih dobiti i svi ostali penzioneri.
Osim toga, novčana naknada za pomoć i negu drugog lica za prvu grupu (100 odsto),iznosiće 22.030 dinara, dok novčana naknada za telesno oštećenje za korisnike sa 100 odsto oštećenja koje je posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti iznosi 9.179,33 dinara. Uvećana je i novčana naknada pogrebnih troškova za sve kategorije osiguranika i sada iznosi 50.721 dinar.
Prema najnovijim podacima PIO fonda, u Srbiji ima 1.647.909 korisnika penzija, a 84, 8 odsto su u kategoriji zaposlenih, dok 6,5 odsto čine oni koji su obavljali samostalne delatnosti, a 8,7 odsto su radili kao poljoprivrednici. Svakom drugom penzioneru mesečno na račun leže manje od prosečne penzije koja iznosi 30.973 dinara. Samo 103.000 penzionera prima platu u visini prosečne plate na niovu Republike Srbije, dok ima 54 penzionera koji primaju maksimalan iznos od oko 155.500 dinara.
Obračun po tri modela
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će od 1. januara biti primenjivana švajcarska formula plus za usklađivanje penzija, prema kojoj će penzije, kako je rekao, biti dodatno zaštićene. Mali je na sednici Skupštine Srbije, gde je raspravljano i o Predlogu zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, objasnio da će postojati tri modela za usklađivanje penzija.
Suština izmena je u tome da će se indeksacija penzija od 2023. godine raditi u skladu sa bruto društvenim proizvodom,. Prvi predviđa da ako izdvajanja za penzije budu manja od 10 odsto BDP, da se one usklađuju samo sa prosečnom neto platom, drugi ako izdvajanja budu između 10 i 10,5 odsto da se penzije uklađuju kao i sada, odnosno sa zbirom polovine procenta inflacije i polovine procenta rasta neto plate, a treći da ako izdvajanje premaši 10,5 odsto BDP da se penzije usklađuju sa inflacijom.
Ministar je objasnio da će ova povišica biti potpuno isplaćena iz sredstava Fonda PIO, jer su, kako je istakao, prihodi od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje toliko povećani da ima novca za tako nešto.
Predsednik Saveza penzionera Srbije Andreja Savić smatra da je odluka o povišici dobar potez države, ali ukazuje da bi trebalo posebno zaštititi penzionere sa najnižim primanjima, koje inflacija najviše pogađa.
"Da bi ove izmene imale pravi efekat po penzionere tražićemo da se usklađivanje penzija radi dva puta godišnje, kako bi se sprečilo negativno dejstvo inflacije", rekao je Savić.
Ekonomista Vladimir Vučković iz Mokrogorske škole menadžmenta je izjavio za Euronews Srbija da rast penzija od oko 21 odsto, koliko se ukupno očekuje u novembru i januaru, nije mali, ali da će za građane sve praktično ostati na istom, jer se zbog inflacije neće ništa bitno promeniti kada je u pitanju njihova kupovna moć.
"To nije mali rast, ali on prati inflaciju i građani će biti tu negde gde su sada. To ne znači da je vlada malo dala. Čini mi se da je to najbolje što je moglo da se uradi u ovom trenutku. Vlada mora da pazi šta radi, da ne obećava nešto što ne može da ispuni, jer opet možemo doći u problem. Ovo povećanje se sada prilično dobro uklapa u budžetske brojeve i ne bi trebalo da bude opasno za javne finansije", rekao je Vučković.
Novi uslov za penzionisanje žena
Od 1. januara će važiti novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju. Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2023. godini 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
"Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života", navode u Fondu PIO.
Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2023. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života, a ženama najmanje 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života.
"U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto. Pomeranje uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju predviđeno je do 2024. godine, kada će za ostvarivanje ove vrste prava za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja", objašnjavaju u Fondu PIO.
