Vlasti u Beogradu i njima bliski mediji uporno poslednjih meseci koriste Nemačku kao primer krize i skupoće.
Sagovornici Dojče velea kažu da je u pitanju taktika da se problemi kod kuće zabašure.
"Svaki šesti Nemac je ili siromašan ili na granici siromaštva", rekao je ove nedelje Dragan J. Vučićević, glavni urednik Informera, u jutarnjem programu televizije Hepi.
Taj podatak potiče iz Izveštaja o siromaštvu za prošlu godinu koji je u junu predstavilo krovno udruženje dobrotvornih organizacija u Nemačkoj. Prema njemu, oko 14 miliona ljudi nema sigurne ili dovoljne prihode, te su u riziku od siromaštva. I to sve pre ovogodišnje inflacije.
Vučićević je nastavio pozivajući se na televizijski prilog Dojče velea: "Imali su snimak iz jedne zalagaonice, negde u Frankfurtu ako sam dobro upamtio, gde dolazi čovek i donosi televizor. I zalaže televizor za sto evra. Zašto? Jer mora danas da plati račun za gas…"
Iako Vučićević nije baš precizno preneo šta se dešava u tom izveštaju, DW jeste više puta javljao o tome da zalagaonice u Nemačkoj imaju više posla pred ovu zimu. Poslednja anketa Dojčlandtrend sa početka novembra pokazuje kako se dve trećine Nemaca boji da više neće moći da plaća cene opterećene inflacijom.
No, postavlja se pitanje otkud to da u Srbiji, koja je i sama žestoko pogođena krizom, u medijima bliskim vlastima ima toliko priče kako Nemačku maltene čeka kataklizma?
Pošto ulje
"Nemačka ukida toplu vodu", naslovio je portal Kurira vest u julu, iza koje se zapravo krila odluka grada Hanovera da se u gradskim halama i bazenima tušira samo hladnom vodom zbog štednje gasa. "Nemci će se grejati na konjsku balegu", dodao je portal tabloida Alo prošlog meseca.
U aprilu, kada je zbog rata u Ukrajini došlo do nestašice suncokreta, portal Espreso je pišući o Nemačkoj naslovio: "Ulje se prodaje na crno za paprene pare, cena ide i do 20 evra za jednu flašu". Tabloidi su bili puni fotografija praznih
rafova.
"Nemačka je simbol blagostanja u Srbiji - jake ekonomije, socijalne i zdravstvene zaštite", kaže za DW Andrej Ivanji, urednik u nedeljniku Vreme i dopisnik više nemačkih medija.
U insistiranju medija bliskih vlasti na velikoj krizi u Nemačkoj, on vidi poruku srpskoj publici: "Kakvi smo carevi kad nam je bolje nego Nemcima!".
U poređenja sa Nemačkom često se upušta i predsednik Aleksandar Vučić. Gostujući na televiziji Pink prošle nedelje (6. novembar), on je izvadio tefter sa zapisanim cenama: "Cena litra ulja u Nemačkoj je između 4,33 i 5,72 evra. Kod nas između 1,8 i 1,87 evra – tri puta manje".
Vučić je rekao da je hleb u Nemačkoj do pet puta skuplji, te da su cene bitno veće i kada su u pitanju so, brašno, šećer.
Iznete cene ulja u Nemačkoj nisu sasvim tačne. U supermarketima se, posle početne nestašice, danas ulje može naći za 1,99 do 3,5 evra. Preko pet evra, kao i pre krize, ide samo bio ulje od suncokreta ili neke vrste maslinovog ili drugog ulja.
Podizanje uloga
Politikolog Dejan Bursać u poređenju sa Nemačkom vidi taktiku: "Snižavaju se očekivanja sopstvenih građana - jer, kad je u Nemačkoj loše, kako tek da bude u Srbiji".
"Vučić i SNS sve rade da kroz zimu prođemo bez restrikcija jer znaju da bi im one bile ogroman udarac na rejting. Kad negde u martu prebrodimo hladno vreme, predsednik će moći da kaže da smo visili nad provalijom, ali da je progurao srpski brod kroz oluju", dodaje Bursać za DW.
Nemačka se, prema Bursaću, tu uzima kao referentna tačka. I sam Vučić je više puta slikovito govorio da kad Nemačka ekonomija kine, svi na Balkanu se prehlade.
"To Vučić često radi, povećava ulog i nagoveštava teška vremena, kako bi svi posle rekli da smo još dobro prošli", kaže Bursać.
Sličan procenat poskupljenja hrane
Brojke kažu da je inflacija u Nemačkoj u oktobru bila 10,4 odsto, a kod životnih namirnica čak 20,3 odsto. Prema srpskom Republičkom zavodu za statistiku, u Srbiji je u septembru godišnja inflacija bila 14 odsto, a hrana je poskupela za 20,4 odsto.
"Čini mi se da Nemačka daleko, daleko lakše prolazi kroz krizu nego Srbija", kaže Andrej Ivanji. "Poskupljenja su procentualno uporediva, ali mi u Srbiji govorimo o prosečnoj plati od petsto evra, s tim da ogromna većina ljudi prihoduje daleko manje".
No, medijsko insistiranje na tome da je u Nemačkoj situacija katastrofalna kao da daje rezultate. Društvene mreže su pune svedočenja ljudi koji žive i rade u Nemačkoj, a iz Srbije dobijaju zabrinuta pitanja kako tamo uopšte preživljavaju.
Tome je u jednom tekstu posvedočila i novinarka Jelena Jorgačević, koja je provela godinu dana u Nemačkoj na doktorskim studijama. Prema njenom pisanju, komšija u Srbiji joj je po povratku rekao da "čuje" da je u Nemačkoj katastrofa. A frizerka joj tiho rekla: "Tamo baš loše, a?".
