Najviši britanski sud danas je počeo saslušanja o tome da li Parlament Škotske može odlučiti o održavanju drugog referenduma o nezavisnosti tog dela Velike Britanije koji ima status „konstitutivne zemlje“.
Škotska premijerka Nikola Stardžon rekla je ranije da hoće da održi novi referendum o nezavisnsoti u oktobru 2023, uprkos protivljenju konzervativne britanske vlade u Londonu.
Stardžon traži od britanskog Vrhovnog suda da donese odluku o tome da li škotski parlament može da organizuje referendum bez odobrenja Vlade Velike Britanije u čijem je sastavu Škotska.
Glavna pravna predstavnica Vlade Škotske, Doroti Bejn, iznela je danas svoj stav veću od pet sudija. Ona je rekla da je većina škotskih poslanika izabrana na osnovu obećanja da će održati novi referendum o nezavisnosti.
„Pitanje nezavisnosti Škotske je živo i značajno u šktoskoj izbornoj politici i škotska vlada želi da unese zakon u škotski parlament koji bi omogućio održavanjereferenduma“, rekla je Bejn sudu.
Ona jekla da je referendum koji škotska vlada predlaže savetodavne prirode i da nebi imao pravne posledice.
Vrhovni sud u Londonu izdvojio je dva dana da sasluša argumente o ovom pitanju. Britanska vlada treba da iznese svoje argumente sutra. Predsednik Vrhovnog suda je rekao da će sud odluku verovatno doneti kroz nekoliko meseci.
Škotski glasači su nezavinost od Velike Britanije odbacili na referendumu 2014. godine sa 55 odsto prema 45 odsto glasova.
Stardžon je rekla da želi da nastavi svoju kampanju da Škotsku izvede iz Velike Britanije.
Ona kaže da se od 2014. godine politika ključno promenila način zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije 2021, a škotski glasači su bili protiv toga, i da njena Škotska nacionalna partija ima jasan demokratski mandat da organizuje referendum.
Kao Vels i Severna Irska, i Šktoska ima svoju vladu i vodi svoju politiku o pitanjima kao što su zdravstvo i obrazovanje. Nacionalna vlada u Londonu kontroliše fiskalnu politiku, odbranu i druga ključna državna pitanja.
