Nove prognoze Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nagoveštavaju tešku budućnost za svetsku ekonomiju, obeleženu slabim rastom, eskalacijom trgovinskih napetosti i velikom zaduženošću.
"Nisam previše pesimistična, jer ako pogledamo kretanje svetske privrede istina je da bi moglo biti bolje, ali i mnogo gore", rekla je direktorka MMF Kristalina Georgijeva tokom rasprave u sedištu MMF-a uoči sastanaka koji se održavaju naredne nedelje Vašingtonu.
Globalna trgovina više nije motor rasta kao što je nekad bila, ali nije postala ni teret, rekla je šefica MMF-a, ističući da su decenije međuzavisnosti ipak bile brana talasu trgovinskih ograničenja, koji je krenuo nakon pandemije kovida.
Sve izraženiji protekcionizam i sve veća trgovinska ograničenja štete globalnoj ekonomiji, ograničavaju rast trgovine i koče već oslabljenu svetsku privredu, kazala je Georgijeva, kojoj je ovog meseca počeo drugi petogodišnji mandat na čelu MMF.
Među retkim dobrim vestima izdvojila je posustajanje inflacije i povratak stabilnih cena, uz uredno poboljšanje situacije na tržištu rada u Sjedinjenim Državama i Evropi. Sjedinjene Države nisu u recesiji, iako su kamatne stope u protekla tri ciklusa izazvale značajno slabljenje ekonomske aktivnosti, i očekuje se da će broj nezaposlenih ostati relativno nizak, rekla je.
Kina usporava, Indija ubrzava, američkoj ekonomiji ide prilično dobro, ali Evropa može bolje, poručila je Georgijeva.
"Naše prognoze ukazuju na tešku kombinaciju slabog rasta i velike zaduženosti, odnosno na tešku budućnost“, rekla je Georgijeva, ukazujući na mešovite ekonomske prognoze za glavne svetske igrače.
Rast u celini neće biti dovoljan da se iskoreni siromaštvo u svetu, da se otvori potreban broj radnih mesta ili generišu poreski prihodi potrebni za servisiranje ogromnog duga i finansiranje ulaganja, ocenila je direktorka MMF-a.
Tvrdokorno visoke cene nesrazmerno pogađaju siromašne, a sukob na Bliskom istoku mogao bi eskalirati i destabilizovati regionalne ekonomije i globalna tržišta robe, upozorila je i dodala da brine i povećanje vojne potrošnje, jer smanjuje raspoloživa sredstva za druge prioritete, uključujući pomoć zemljama u razvoju.
Izgledi su sumorni, ali može se napraviti dosta toga da se podstakne rast, smanji dug i izgradi otpornija ekonomija, naglasila je, istakavši da države mogu sarađivati kako bi sačuvale prednosti trgovine, osigurale fiskalni prostor za zelenu tranziciju i ukinule subvencije za fosilna goriva.
