Stručnjak za energetiku Željko Marković ocenio je da je realno očekivati da američki OFAK produži licencu za rad Naftne industrije Srbije (NIS), koja ističe 30. oktobra. Istovremeno je poručio da u zimskom periodu ne očekuje nestašice električne energije, ali i da visoke cene struje na tržištu predstavljaju značajan trošak za Srbiju.
Marković je za RTS rekao da bi, i u slučaju nepovoljne odluke OFAK-a, postojeće rezerve nafte i derivata mogle da obezbede snabdevanje još dva do tri meseca. Prema njegovim rečima, Rafinerija nafte u Pančevu bi najpre trošila zalihe sirove nafte, a zatim bi, kada one budu iscrpljene, usledilo zaustavljanje rafinerijskih kapaciteta, dok bi tržište i dalje bilo snabdevano rezervama gotovih derivata i uvozom.
On je naveo da bi u tom periodu država morala da preduzme dodatne mere kako bi se izbegle nestašice, ali ne očekuje dugotrajan prekid snabdevanja. Marković smatra i da bi produženje licence moglo da otvori prostor za nastavak pregovora o vlasničkoj strukturi NIS-a, uz napomenu da su prethodnih nedelja stizale informacije o razgovorima mađarskog MOL-a i ruskih akcionara, Gaspromnjefta i Gasproma.
Govoreći o svetskom tržištu nafte, Marković je rekao da su cene posle snažnog rasta stabilizovane na znatno višem nivou. Naveo je da je brent pred vikend dostigao gotovo 117 dolara po barelu, a jutros se kretao oko 115 dolara, dok je ranije bio oko 60 dolara. Po njegovoj oceni, dalji tok cena zavisiće od odnosa ponude i potražnje, ali i od razvoja situacije na Bliskom istoku.
Prema njegovim rečima, eventualno novo zaoštravanje sukoba i smanjenje isporuka nafte moglo bi ponovo da podigne cene, dok bi normalizacija snabdevanja mogla da ih postepeno spusti. Dodao je da bi dogovor Donalda Trampa i Vladimira Putina o isporukama ruskog dizela američkom tržištu mogao da doprinese smirivanju tržišta, ali ne i nužno osetnijem padu cena.
Marković je ocenio i da je cena dizela uslovljena ne samo cenom sirove nafte, već i raspoloživim kapacitetima za preradu. Ukazao je da su kotacije dizela na mediteranskom tržištu dostigle oko 1.440 do 1.500 dolara, a da bi puštanje dodatnih količina iz rezervi i isporuke ruskog goriva Sjedinjenim Državama pre svega trebalo da spreče novo poskupljenje.
Kada je reč o pripremama za zimu, Marković je rekao da je sušni period u drugoj polovini godine smanjio proizvodnju u hidroelektranama u Srbiji i regionu. Podsetio je da su iz EPS-a saopštili da su remonti završeni i da je sistem spreman za zimu, ali je dodao da je u oktobru više od 25 odsto električne energije za potrošnju došlo iz uvoza. To, kako je ocenio, predstavlja prvenstveno finansijski problem, jer su cene na evropskim berzama visoke, a dodatni pritisak stvara i skup prirodni gas koji se koristi za proizvodnju struje u periodima najveće potrošnje.
