Cenama goriva niko nije zadovoljan: "Vozači ga plaćaju preskupo, vlasnici pumpi nemaju zaradu"

Državno određivanje cena goriva u Srbiji uvedeno je u martu, a one se usklađuju nedeljno i petkom ih objavljuje nadležno ministarstvo, podseća Euronews Srbija.

 

Benzin će na pumpama do petka koštati 178 dinara, a dizel 122 dinara. Cenama goriva, međutim, nisu zadovoljni ni vozači, ni vlasnici benzinskih pumpi.

 

Za građane su one previsoke, dok pumpadžije tvrde da nemaju računicu da prodaju gorivo po "zamrznutim" cenama, zbog marže koja je odlukom Vlade Srbije takođe ograničena i to na sedam dinara za koju tvrde da je nedovoljna za

opstanak malih benzinskih stanica.

 

Mali distributeri u Srbiji apeluju na državu da ukine ograničenje cene goriva, ne da bi, kako kažu, profitirali, već da bi mogli da pokriju troškove poslovanja i obezbede redovnu nabavku derivata.

 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i vlasnik pumpe Nebojša Atanacković kaže za Euronews Srbija da je najbolje rešenje za probleme trgovine slobodno tržište i podseća da mi imamo ograničeno tržište još od marta. On kaže da su svi očekivali da, kada se fiksira cena, da to bude u korist potrošača, poput situacije sa cenom hleba, koja je ograničena da bi on bio jeftiniji, ali da to nije slučaj sa gorivom i podseća da ono nije pojeftinilo. On kaže da bi u nekom

trenutku slobodno tržište garantovalo snižavanje cena.

 

"Iako je cena zamrznuta, Srbija ima veće cene nego zemlje u regionu. To je uglavnom zbog visine oporezivanja, a s druge strane i što, čini mi se neosnovano, niko ne zna osim samih ljudi u Ministarstvu trgovine na osnovu čega oni odrede cene, kada očekujemo da će da porastu, one se smanje za 2 dinara, kada vidimo da je u padu cena sirove nafte, mi očekujemo da pojeftine, a to se ne dogodi, već gorivo poskupi",  napomenuo je Atanacković.

 

On je dodao da imamo primere zemalja u kojima su derivati još značajno skuplji nego kod nas, jer porezi mogu biti i veći, ali je ukazao da cene benzina i dizela u osnovi zavise od cene sirove nafte.

 

"Ona je bila na 120 i 130 dolara po barelu u martu, a sada je 93 do 96 i bilo bi logično da bude niža cena derivata nego što je bila početkom godine, ali se to nije dogodilo. Sama cena i sama prerada nije ni polovina cena koju plaćamo", rekao je Atanacković.

 

 

Posle tromesečnog zamrzavanja cena u Nemačkoj, sada se one formiraju tržišno, što je očekivano dovelo i do naglog skoka cena na pumpama u toj zemlji. Atanacković kaže da je teško prognozirati šta bi se kod nas desilo sa tržištem, ukoliko bi država prestala da kontroliše cene dizela i benzina, ali napominje da bi radi snabdevanja tržišta bilo dobro da se na višem nivou ograniči razlika koja bi trebalo prometniku da ostane kada kupi gorivo od Naftne industrije Srbije,

jer smatra da je trenutno stanje - neodrživo.

 

On tvrdi da, s obzirom na nisku cenu nabavke sirove nafte, proizvođači derivata značajno zarađuju, dok ograničenje cena posebno loše utiče na sve snabdevače gorivima.

 

"Utiče na sve osim na Naftnu industriju Srbije, jer NIS praktično svaki put kada se poveća ili smanji cena petkom, izađe sa cenom svojih derivata, a njegov cenovnik je referentan za sve snabdevače. On ih prodaje pumpama po ceni koja je sedam do osam dinara niža od maksimalne dozvoljene cene. Takva razlika u ceni nije održiva, ako je potrebno da se uloži 215 dinara, da bi se dobilo nazad 222 dinara, kao što je slučaj trenutno sa dizelom", tvrdi Atanacković.

 

On objašnjava da u tih 7 dinara, kolika je razlika između cene po kojoj pumpe kupuju i od NIS-a i prodaju gorivo građanima, ispada da je zarada 3,5 dinara, što  kako kaže, nije dovoljno da bi se biznis isplatio.

 

"Pošto većina građana kupuje gorivo na kartice, a sama banka uzme 1,6 odsto i uz sve druge troškove ispada da zarada nije ni 7 dinara, već 3,5 dinara. A zaista nije moguće uložiti 215 dinara da bi se dobilo 3,5 dinara. Potrebno je platiti i radnike na pumpi i tehničke troškove koji postoje", kaže Atanacković.

 

On navodi da mnoge male benzinske pumpe ili uopšte ne prodaju goriva kojima su cene ograničene ili da prodaju neka aditivirana goriva kod kojih se slobodno formira cena, pa su cene znatno veće, ali ukazuje da to za potrošače znači još veći trošak.

 

"Građani plaćaju visoku cenu, a skoro sigurno u ovoj situaciji zarađuje NIS, po onome kolike je profite ostvarivao u ovoj godini, koja se može računati da je krizna. Država je smanjila akcizu sa 20 na 10 odsto, ali to nadoknađuje time što je visoka cena goriva, pa kroz PDV dobija tu razliku koju je izgubila smanjivanjem akcize", kaže Atanacković.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović je rekao da je cilj bio umanjenje uticaja globalne energetske krize na cene goriva u Srbiji i da nema sumnje da je ograničavanjem marže u naftnom sektoru i smanjenjem akciza on gotovo odmah i postignut. 

 

Međutim, istakao je da su vremenom počeli da se generišu negativni efekti ovih mera, koji bi i kratkoročno i dugoročno mogli da ugroze snabdevenost tržišta. 

 

 

Direktor Poslovnog sistema DOO Mihajlović, Dejan Mihajlović rekao je za Energiju Balkana da je zbog nerentabilnosti odlučio da od 1. oktobra zatvori 10 benzinskih stanica. Problemi su, kaže, nastali upravo uvođenjem Uredbe o ograničenju marže na 7 dinara po litru, jer ona ne može da pokrije troškove poslovanja.

 

"S druge strane, došlo je do zloupotrebe poljoprivrednih kartica i na osnovu toga odliva prometa sa malih, seoskih pumpi, ka NIS-ovim pumpama koje prodaju gorivo za poljoprivredu po nižoj ceni", ocenjuje Mihajlović.