U postupcima po prekršajnim nalozima protiv građana koji su učestvovali u protestima i blokadama puteva prošle godine sudska praksa je različita.
Sud u Prokuplju je u aprilu stavio van snage jedan takav nalog, navodeći da je identifikacija osoba ostvarena nezakonitim snimanjem. Međutim, kako piše Euronews Srbija, nisu svi sudovi sledili taj primer, a deo građana platio je izrečenu kaznu za ugrožavanje bezbednosti u saobraćaju, dok neki još čekaju ročišta.
Podsetimo, prekršajni nalozi počeli su da stižu nakon protesta koji su se 4. i 11. decembra prošle godine održavali širom zemlje i to zbog izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu.
Glumac Miljan Vuković je jedan od učesnika ovih protesta u Zrenjaninu, ali i jedini u tom gradu kome je dosuđeno da plati kaznu od pet hiljada dinara. On je na ovo reavogao tako što je uložio ustavnu žalbu, a od Prekršajnog suda tražio da mu kaznu preinači u zatvorsku.
On za Euronews Srbija kaže da smatra da je kompletan proces "van pameti", jer ga je neko na tim protestima fotografisao ali ne i legimisao.
On je odbio da plati kaznu i uložio ustavnu žalbu, jer smatra da mu je uskraćeno ustavno pravo na slobodu izražavanja. I dok taj postupak traje, iz pozorišta u kom je zaposlen obavestili su ga kako su dobili nalog da mu kazneni iznos bude skinut sa plate, pa je Prekršajnom sudu uputio novi zahtev.
"Živim u gradu u kom su zvanično čelnici grada potpisivali nelegalne ugovore sa privatnim preduzetnicima o fabrikama vode, pri tom živim u gradu u kom je Fabrika vode eksplodirala, gde su dvojica radnika unesrećena. Ja ne vidim nikakav ni sudski, ni formalni ni neformalni epilog svih tih priča. I onda sam rekao - ok idemo do kraja, ja bih u zatvor", ističe.
Nalozi su stigli i na adrese učesnika somborskih protesta. Daniel Mirkov iz grupe građana "Šamar" kaže da je platio dve kazne, jer je učestvovao na dva protesta, a onda je, dodaje, stigao još jedan poziv.
"I kada sam otišao da vidim o čemu se radi, rekli su - da, vi ste platili jednu kaznu, ovo je nešto drugo, ovo je Zakon o javnom okupljanju. Znači, remećenje javnog reda i mira, organizacija neprijavljenih skupova i tako dalje", kaže Mirkov.
Za organizaciju protesta, uz njega je okrivljeno još dvoje somborskih novinara, koji čekaju ročište. Objašnjava da su uoči protesta svi pozvani na informativni razgovor u policiju, te da su oni već tada rekli da nisu organizatori.
"Podelili smo objavu o toj blokadi da se planira. Podelili smo vest sa nekih drugih portala da se u Somboru, kao i u pedesetak drugih gradova planiraju blokade. To je sve. Oni su screenshotovali stranicu te grupe gde je moja objava, pod mojim imenom i to su stavili kao dokaz da sam ja organizator", dodaje Mirkov.
Jedan od njih je i Sava Majstorov zamenik urednika portala "SOinfo" koji objašnjava ze Euronews Srbija da ni novinari koji su bili na protestima nisu bili pošteđeni.
"Odgovaramo i mi koji smo radili novinarski posao i koji smo danas osumnjičeni, odnosno terete nas za prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja i za, što zvuči neverovatno, organizaciju protesta", kaže on.
Koliko je prekršajnih naloga ukupno izdato zbog učešća u blokadama puteva iz decembra prošle godine i na koji je način policija identifikovala okrivljene, pitanja su na koja iz MUP-a nije stigao odgovor.
Antonijević: Selektivna sudska praksa treba da se promeni
Pravnik Milan Antonijević kaže da građani ne mogu da se kažnjavaju na osnovu toga što je određenu osobu neko neovlašćeno snimio ili uslikao, a da pritom nije u pitanju neko teže krivično delo.
"Građani ne mogu da se kažnjavaju na osnovu fotografija i neovlašćenih snimaka. MUP je dužan da pojasni na koji način je došao do fotografija, potom da pojasni kako je vršena identifikacija i sa kojim razlogom. Ti razlozi moraju da budu neka izvršenja težih krivičnih dela. Vi onda snimke možete da korisite kao dokaz na sudu, ali kada su prkeršajni postupci u pitanju i koji se odnose na slobodu okupljanja, zaista nije ni primereno, a ni zakonito", kaže.
Upitan o tome kako je moguće da su sudovi različito donosili odluke, Antonijević kaže da nije iznenađen time što se sudska praksa po lokalu razlikuje.
"Ja se nadam da će ujednačavanje sudske prakse da se promeni. Nije neobično. Vi imate presudu i različite kazne za jedan deo Srbije i isto tako za drugi deo zemlje. Moramo da se vratimo pre svega na ljudska prava i zaštitu, jer to je svrha prekršajnog suda, da omogući građanima da uživaju u svojim slobodama", kaže.
Navodi da svakako građani koji su se našli u ovakvoj situaciji mogu da reaguju.
"Mogu da odgovoore kontratužbom za neovlašćeno snimanje. Tu se pokreće postupak po privatnoj tužbi. Morate da imate podršku i organizacija za ljudska prava. Tako da će se i to razmatrati. Da se vidi na koji način je radio prekršajni sud i na koji način se ta slektivna pravda sprovodi. Ako se nije pokrenuo prekršanij postupak protiv svih koji su tu stajali, kako su onda izvučeni ti pojedinci. To je veoma loša poruka zemlje koja treba da se bavi slobodom okupljanja", objašnajva Antonijević.
