Udruženje novinara Srbije (UNS) ocenilo je da se prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu, u koju je imao uvid, a kojom su osudjeni izdavač, glavni i odgovorni urednik Stevan Dojčinović i novinarka KRIK-a Milica Vojinović, po tužbi nekadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), sada ministra policije Bratislava Gašića, krše medijske slobode i novinari izlažu pritisku.
Sud je odlučio da je tekst „Političke veze kruševačke kriminalne grupe: ‘Gašić kod Jotke na kazanu'“, objavljen na portalu KRIK-a aprila 2021. godine, povredio čast i ugled tužioca zbog čega tuženi solidarno treba da mu plate 100.000 dinara i 41.800 dinara za troškove postupka.
Advokati UNS-a saglasni su da ne samo da prvostepena presuda nije trebalo da bude osudjujuća, već i da usvajanje tužbenog zahteva predstavlja zloupotreba prava od strane tužioca, jer se radi o informacijama koje javnost ima pravo i interes da zna, a koje su verno prenete iz sudskog postupka, a odnose se na visokog državnog funkcionera.
„Sud je zasnovao svoj stav o osnovanosti tužbenog zahteva samo na činjenici da se u tekstu i u naslovu dva puta pojašnjava žargonska fraza lica čiji je razgovor bio prisluškivan, što samo po sebi ne može samostalno da predstavlja osnov za odgovornost za naknadu štete. Novinar je tu informaciju verno preneo sa glavnog pretresa, prevodeći je na književni jezik, što nije zabranjeno, a time se samo čini razumljivim ono što se prenosi sa glavnog pretresa“, smatra Nenad Krajnović, advokat UNS-a.
Krajnović dodaje da čak i ako ovakva presuda ne opstane u pravnom sistemu i bude preinačena ili ukinuta, njeno kratkoročno pojavljivanje predstavlja lošu poruku gradjanima i medijima.
Advokat UNS-a Gordana Konstantinović smatra da se radi o kršenju slobode izražavanja koju jamče Ustav Srbije i vropska konvencija.
„Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, sloboda izražavanja, koja je zaštićena članom 10. Evropske konvencije, primenjuje se ne samo na informacije ili ideje koje se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, već i na one informacije koje povređuju, šokiraju ili uznemiravaju. U situaciji kada je KRIK u spornom tekstu samo interpretirao izraz ‘biti na kazanu’, pri tome mu ne dajući nikakvo novo, niti drugačije značenje od onog kojeg prema shvatanju sredine ima, nije bilo mesta usvajanju tužbenog zahteva“, objavio je UNS.
