Zvaničnici u Moldaviji upozoravaju na „ruske hibridne napade“ i obučavanje u Rusiji, Srbiji i BIH remetilaca sutrašnjih predsedničkih izbora i referenduma o tome da li da se u Ustav unese put ka pridruživanju EU.
Predsednica Maja Sandu koja se na izborima bori za drugi mandat, upozorila je stanovništvo na mešanje Rusije i rekla da je pridruživanje Evropskoj uniji jedini put napred.
„Verujemo da će do 2030. godine Moldavija biti spremna za pristupanje i radićemo danonoćno na tom cilju“, rekla je Sandu u Magdačestiju, „ali za to nam je potrebna odluka naših građana“.
Najnovije ankete pokazuju da Sandu vodi u predsedničkoj trci sa više od 35 odsto glasova, dok proruski Aleksandar Stojanoglo, bivši javni tužilac, zaostaje za njom sa oko 10 odsto. Ako Sandu ne osvoji potpunu većinu u prvom krugu, onda će se suočiti sa Stoianoglom u drugom dve nedelje kasnije.
Referendum o uniošenju u Ustav stupanja EU kao cilja države takođe pokazuje da jasna većina od više od 50 odsto za to.
Tvrdi se da su bande prošlog meseca platile 15 miliona evra za 130.000 pojedinaca u velikoj akciji kupovine glasova „kako bi izazvale destabilizaciju i haos“ u Moldaviji.
Ta akcija, otkrivena 3. oktobra plaćanja glasača preko ruskih banaka, bila je povezana sa Ilanom Šorom, proruskim oligarhom u egzilu čija je populistička partija Šor naklonjena Rusiji prošle godine proglašena neustavnom i zabranjena. To je pojačalo zabrinutost da se Moskva meša.
Moldavske vlasti su ove nedelje saopštile da su osujetile još jednu zaveru – da „masovnim neredima“ tokom glasanja izbore poremeti više od 100 sada uhapšenih mladih Moldavaca obučenih u privatnim vojnim grupama u Moskvi kako da izazovu nemire, uključujući upotrebu „nesmrtonosnog oružja“.
Neki su navodno prošli „napredniju obuku u gerilskim logorima“ u Srbiji i BIH, saopštile su vlasti, a četvorici je određen pritvor od 30 dana.
Izvor blizak policiji rekao je za Asošijeted pres da su neki od tih ljudi imali krivične dosijee i da im je nuđeno i do nekoliko hiljada evra da učestvuju.
„Očekujemo da će se ruski pritisak povećati, a ne smanjiti, i kako se budemo približavali EU, to će biti veći pritisak iz Rusije“, rekao je Stanislav Secrieru, savetnik predsednice Sandu za državnu bezbednost.
Dodao je da je moldavska policija suočena s „intenzivnim hibridnim napadima“ otkako je Rusija pokrenula invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Od tada bilo je padova zalutalih projektila na teritoriju Moldavije, teška je energetska kriza jer je Moskva dramatično smanjila isporuke gasa, inflacija naglo raste i stalni su antivladini protesti proruskih stranaka.
Prozapadna vlada je na vlast došla 2021. godine, godinu dana pošto je Sandu postala šefica države, a iduće godine su parlamentarni izbori.
Odnosi Kišinjeva i Moskve su se znatno pogoršali kada je Moldavija podnela zahtev za prijem u EU i dobila status kandidata u junu 2022, zajedno sa Ukrajinom, a u junu ove godine je pristala da počne pregovore s EU.
