Novinari smatraju da je pravosuđe zatvoreno, da sudije ne smeju sa njima da komuniciraju, a pravosuđe smatra da novinari nisu dovoljno stručni i da krše mnoga prava.
To su pokazala istraživanja Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Partnera za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija).
Sudija u penziji i autorka istraživanja NUNS-a Vida Petrović Škero izjavila je da se "sudije boje novinara koji će da ih izlože pritisku, dok novinari smatraju da sudije rade pod pritiskom vlasti", saopštio je NUNS.
Po rečima istraživačice Partnera Srbije Kristine Kalajdžić, veliki problem po novinare predstavlja i to što sudovi u 85 odsto slučajeva ne objavljuju vesti i saopštenja na svojim sajtovima, dok osnovna tužilaštva to ne rade u 72 odsto slučajeva.
Ona je istakla i problem "nepostojanja odgovornosti i stvarnih sankcija" za institucije koje ćute i koje su netransparentne u svom radu.
"U praksi ne postoje kazne za predsednike sudova ili portparole za neodgovaranje na upit novinara ili zbog neobjavljivanja vesti na sajtovima. Stoga, nedostatak stvarne odgovornosti omogućava ovim institucijama da se sve više zatvaraju", kazala je Kalajdžić.
Istraživanje NUNS-a, kako se dodaje, pokazalo je da se novinari u svom radu suočavaju sa velikim brojem barijera u dobijanju odgovarajućih podataka, jer postoji nepoverenje između predstavnika pravosudnih organa i novinara.
Novinari su ocenili da postoji i nedovoljna obučenost portparola u pravosudnim organima, koji bi trebalo da budu ključni izvor informacija za medije i da se zbog toga novinari često u izveštavanju okreću drugim izvorima podataka, koji pružaju samo ograničene mogućnosti za objektivno izveštavanje.
Redakcije najčešće nemaju novinare koji su specijalizovani isključivo za praćenje rada sudova i tužilaštava, a opterećenje novinara drugim poslovima u većoj ili manjoj meri onemogućava ih da redovno prate suđenja i tako na najneposredniji način dolaze do željenih informacija, dodaje se u saopštenju.
Rezultati izraživanja Partnera Srbije pokazuju da komunikacija sudova i tužilaštava sa novinarima, bilo usmena ili pisana, najviše zavisi od pojedinaca koji su unutar sudova, odnosno tužilaštava, zaduženi za komuniciranje sa javnošću.
Kada je reč o postupanju po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, to istraživanje je pokazalo da transparentnost sudova i tužilaštava opada ukoliko su predmet zahteva informacije koje su medijski interesantne i potencijalno uključuju nosice javnih funkcija.
