Srbija je solidno pripremila zalihe uglja za proizvodnju električne energije pa će potrebe termoelektrana za proizvodnju struje biti zadovoljene, rekao je danas pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Zoran Ilić.
Govoreći na debati "Energetska kriza i položaj siromašnih u Srbiji" on je rekao da je izmenjena i dopunjenja Uredba o energetski ugroženom kupci poslata na razmatranje drugim ministarstvima, ali i upozorio da je sadašnja Vlada Srbije u tehničkom mandatu.
Ilić je rekao da će izmene proširiti broj građana koji će po dobiti državnu pomoć sa sadašnjih 70.000 na između 190.000 i 210.000 energetski ugroženih.
Rekao je da će podrška moći da se očekuje i za račune za toplotnu energiju - daljinsko grejanje, te da će isključenja biti zabranjena za one kojima je električna energija neophodna za zdravstvenu negu.
Ilić je podsetio da je divljanje cena energije globalno počelo 2021. godine te da je državnom regulacijom zaustavljen veliki rast cena energije u Srbiji.
Naveo je da i uz povećanje cena računi za struju koje će građani plaćati biti veći tek desetak procenata.
Zoran Ristić iz UGS Nezavisnost rekao je da će ove zime najugroženiji radnici Srbije koji su na minimalcu od 35.000 dinara morati da biraju da li da kupe hranu ili plate energiju.
On je naveo da su troškovi hrane u minimalnoj potrošačkoj korpi 47 posto, a da su troškovi energije skoro 19 procenata, te da su za dve godine oni povećani za sedam posto.
Ristić je istakao da je prema procenama sindikata u Srbiji pola miliona radnika koji za osam sati rada primaju 35.000 dinara, te da će tako i ostati do prvog januara jer Vlada Srbije nije prihvatila da se minimalac na 40.000 dinara poveća već ove jeseni.
Goran Radosavljević sa Instituta FEFA naveo je da je zahvaljujući merama koje su u Srbiji preduzete ovde energetska inflacija 14 procenata dok je u zemljama EU - oko 40 posto.
On je zadovoljan količinama gasa koje ovih dana stižu Turskim tokom, te naveo da su one značajno veće nego prošle godine.
Upozorio je da bi mere podrške energetski najugroženijim građanima trebalo da obuhvate i one koji se greju na razne oblike biomase ocenjujući da su oni često u siromašnijim - ruralnim predelima.
Radosavljević je upozorio da energetska kriza može duže potrajati te da je neophodno osposobiti EPS kako bi mogli da se podnesu udari daljih poskupljenja.
Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 upozorio je na ekstremno siromašne grupe, akcentujući poziciju Roma koji žive u 700 neuslovnih naselja u Srbiji, najčešće u neuslovnim objektima i bez električne energije.
On je ukazao da je u Srbiji oko 200.000 ljudi korisnika sistema socijalne zaštite te da je iznos socijalne pomoći mesečno 90 evra što je i cena jednog kubika ogrevnog drveta.
Ćurčić je upozorio da sistem socijalne zaštite deluje kao da vodi borbu protiv siromašnih a ne protiv siromaštva.
On se založio da država pronađe dovoljno resursa za pomoć najsiromašnijima, ali i da u slučaju da su resursi ograničeni - prioritetna pomoć bude za njih.
Naveo je da je prema podacima iz prošle godine svaki peti građanin Srbije u riziku od siromaštva.
Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju upozorila je da uprkos višegodišnjem privrednom rastu broj siromašnih u Srbiji ostaje gotovo isti.
Naglasila je da Srbija još uvek nije donela Strategiju socijalne zaštite te da se dugo čeka na izmene Zakona o socijalnoj pomoći.
Debata je održana u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert u okviru projekta Dijalog u centru - Socijalni forum.
Direktorka Fondacije za Srbiju i Crnu Goru Kirsten Šoenefeld ocenila je da je kriza u čitavoj Evropi, te i u Nemačkoj gde vlada raspravlja i o merama eventualne nacionalizacije velikih kompanija značajnih za distribuciju energije, te o ograničavanju prava na otkaz stanova.
Ona je rekla da Srbiju očekuje nekoliko teških zima, te da takve prilike koja je nazvala velikim izazovima za socijalni mir i inkluziju, neće pogoditi samo siromašne.
