Građani Srbije su 3. aprila izašli na vanredne parlamentarne i predsedničke izbore, ali ni pola godine kasnije vlada nije formirana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 27. avgusta da će aktuelna tehnička premijerka Ana Brnabić biti mandatarka za sastav novog kabineta. Zašto Srbija još uvek nema vladu, ako je jasno ko ima većinu?
Konstitutivna sednica Skupštine održana je 1. avgusta i tada je počeo da teče rok od 90 dana za formiranje Vlade, podseća Glas Amerike.
SPS je formalno doneo odluku o učešću u novoj vladi sredinom avgusta, a lider SNS je krajem tog meseca potvrdio da će Ivica Dačić imati "veoma važnu funkciju u Vladi i da će biti koordinator službi bezbednosti". Tada je rečeno da se formiranje Vlade očekuje u septembru.
Ana Brnabić nedavno je za RTS rekla da su okolnosti usporile formiranje Vlade i najavila da će ona biti formirana u oktobru. U javnosti se spekuliše da Vlade nema zbog spoljnopolitičkih pritisaka da Srbija zauzme jasniji kurs u trenutnoj
situaciji ili zbog raspodele vlasti unutar vladajuće stranke ili koalicije.
Bez obzira na razloge, odlaganje formiranja Vlade ukazuje na krizu i izbegavanje odgovornosti, kaže za Glas Amerike Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA.
"Ovo je jedan od pokazatelja praktično ustavne krize, u kojoj političke elite stvaraju atmosferu u kojoj neizvesnost i nesigurnost postaju prioritet u našem institucionalnom delovanju. Jer, uprkos svim okolnostima i izvesnosti ko može biti u vladi, koristite sve moguće zakonske okvire da nemate političku odgovornost u institucijama i jedini kontinuitet praktično postoji u instituciji predsednika koji sve druge grane vlasti podređuje svojoj vlasti. To je za nas crvena zastavica koja ne treba da nas čudi", kaže Nedeljkov.
Slična situacija je bila i nakon parlamentarnih izbora u junu 2020. godine, kada je takođe kasnilo formiranje Vlade. Tada je situacija bila još jasnija jer je opozicija bojkotovala izbore, a SNS je osvojio apsolutnu većinu.
"To samo ilustruje karakter političkih elita koje imaju moć, volju da ne grade institucije, već da institucije podređuju uskim partijskim interesima. U tom smislu ne treba praviti eufemizme i pretiti građanima da do formiranjna vlade ne dolazi jer smo pod strateškim pritiskom itd. Posledica neformiranja institucija je isključivo unutarpartijska kalkulacija da to najviše odgovara nosiocima vlasti, jer za svaki problem nema političke odgovornosti", navodi Nedeljkov.
Prema Zakonu o vladi, tehnička može da obavlja samo tekuće poslove, ne može da predlaže skupštini zakone, niti da donosi propise, osim ako je njihovo donošenje povezano sa zakonskim rokom ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna i tehnička nesreća.
Što znači da bi odluku o potencijalnoj promeni spoljnopolitičkog kursa trebalo da donese nova, a ne tehnička vlada - u teoriji. U praksi, kaže Nedeljkov, nosilac politike i moći je trenutno institucija predsednika, za koju nema ni protivteže, ni kontrole u drugim institucijama.
Iako se ne zna ko će činiti vladu, zna se njen rok trajanja – predsednik kaže do 2024, kada se održavaju redovni lokalni izbori. Isto je bilo i 2020. kada je pre sastava vlade, Vučić objavio njen rok trajanja – do 2022.
U slučaju da se vlada ne formira do početka novembra, zakon propisuje da se raspusti skupština i da predsednik raspiše parlamentarne izbore, koji treba da se završe najviše 60 dana od raspisivanja.
