Poljoprivrednici u Srbiji započeli su berbu kukuruza, a prinosi na najboljim njivama su maksimalno oko četiri tone po hektaru, a na pojedinim njivama svega nekoliko stotina kilograma i manji su i do 90 odsto u odnosu na prosečne.
„Rod je izuzetno loš, prognozirali smo da će biti manji 80 odsto, a sada na terenu vidimo da je manji i 90 odsto u odnosu na prosečni. Nađe se jedan klip, pa deset stabala nema ništa“, izjavio je za Betu predsednik Saveza uduženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
Dodao je da su prinosi na pojedinim njivama, manji od tone, svega 600 kilograma po hektaru.
Prosečni prinosi u Srbiji su, kada su klimatski uslovi relativno dobri, od šest do osam tona, a maksimalni oko 15 tona.
“Astronomska” cena kukuruza im neće pokriti gubitke
Kleut je rekao da cena kukuruza od nepunih 40 dinara na Produktnoj berzi nije realna i da se na pijacama kilogram prodaje po 50 dinara.
Njegova je procena da nikakva „astronomska“ cena neće pomoći proizvođačima da pokriju gubitke setve pri tako malim prinosima.
Žetva kukuruza je, prema njegovim rečima mogla da počne i ranije jer su biljka i plod „izgoreli“ od visokih temperatura u toku leta, ali su sada kiše povećale vlažnost zrna, a to bi zahtevalo dodatne troškove za sušenje, pa bi se od „ništa dobilo još veće ništa“.
Šta kažu iz Udruženja poljoprivrednika?
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Stig i Mlava u opštini Malo Crniće Draško Živković rekao je da berba kukuruza u tom kraju još nije masovnije počela, ali na njivi koja je obrana i na kojoj su primenjene sve agrotehničke mere, rod je četiri tone, što je 30-40 odsto manje nego prošle godine.
Dodao je da ima i gorih slučajeva i da je poljoprivredni proizvođač iz Bačke Topole sa najkvalitetije obrađene njive ubrao sa jednog hektara 1,7 tona.
„Taj proizvođač sada prodaje poljoprivredne mašine da bi mogao da otplati ratu kredita, a nadao se da će je vratiti prodajom kukuruza“, rekao je Živković.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić, koji je kukuruzom zasejao 130 hektara, rekao je da su prinosi različiti, od regiona do regiona, ali da im je zajedničko ime da su „katastrofalni“.
„Ima njiva gde su primenjene sve agrotehničke mere i prinos je 1,6 do 1,7 tona po hektaru“, rekao je Jakšić.
Poljoprivrednike, uz nedaće koje su ih pratile letos, zbog pakleno visokih temperatura i suše, sada prate česte kiše zbog čega ne mogu poljoprivrednom mehanizacijom da uđu u njive i započnu ili završe berbu kukuruza.
