Uprkos suši, ova godina je donela puno meda, posebno kada govorimo o bagremovom medu koji je za pčelare najvažniji, pa zbog toga što ga ima dosta, maloprodajna cena nije znatno promenjena, ali je cena u otkupu na veliko niža nego prošle godine, kaže za Tanjug predsednik Beogradskog udruženja pčelara Stanko Rajić.
“Za razliku od prethodnih godina ova je bila i više nego dobra godina, ne mogu da kažem rekordna ali blizu toga”, kaže Rajić i dodaje da kada godina počne dobro i njen preostali deo je dobar.
Što se tiče izvoza, Rajić je kazao da je trenutno stanje mirovanja jer još niko nije izašao sa jasnom cenom, pa to kod pčelara ostavlja sumnju.
On je dodao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije pre dve godine pustio u rad pogon za otkup i preradu meda u Rači, a sa idejom da se većina meda proizvedenog u Srbiji otkupi i plasira na inostranom tržištu preko tog pogona, kako bi se, kako ističe, postigla što je moguće viša cena.
Zbog pojave i sve većeg prisustva falsifikovanog meda na tržištu, Rajić kaže da se godinama unazad ulažu izuzetni napori da se to suzbije i da je hemijska analiza meda jedini sigurni i precizni pokazatelj.
“Na Svetskom kongresu meda u Kanadi, 2019. čak 40 odsto uzoraka meda je bilo neispravno. Običnom građaninu je jako teško da proceni da li je med pravi, i bez hemijske analize to je jako teško”, kaže Rajić.
Dodaje da Beogradsko udruženje pčelara u Centru za ispitivanje namirnica svake godine radi hemijsku polensku analizu meda iz malih urbanih pčelinjaka svake godine i tako dobiju potvrdu da je med besprekorno čist.
