Poslodavci u Srbiji kažnjeni su novčanim kaznama u iznosu od 207.077.886 dinara, što je oko 1,76 miliona evra.
Oni su kažnjeni na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su tokom 2021. godine podneli inspektori rada. Najveći deo izrečenih kazni - 197.76 miliona dinara - odnosi se na kršenje Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, pokazuje godišnji izveštaj inspekcije rada za 2021.
"U 2021. godini, po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka podnetim prema Zakonu o radu ukupan iznos izrečenih novčanih kazni po rešenjima sudija za prekršaje je 121.166.885 dinara, a na osnovu 2.390 podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, što znači da je prosečan iznos izrečene kazne 50.697 dinara", stoji u godišnjem izveštaju inspekcije rada, a prenosi N1.
Kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu, kazne poslodavcima iznose 76.596.001 dinar, a na osnovu 725 podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
U ovom slučaju sudije za prekršaje su izricale kazne u proseku od 105.650 dinara.
Poslodavci su prošle godine morali da plate još 2,36 miliona dinara zbog kršenja Zakona o inspekcijskom nadzoru, dok su na ime novčanih kazni po rešenjima sudija za prekršaje zbog kršenja ostalih propisa platili još 6,95 miliona dinara.
"Na crno" u legalnim i neleganim firmama
Inspektori rada zatekli su 2021. godine ukupno 5.261 radnika "na crno".
"Nakon preduzetih mera inspektora rada poslodavci su zasnovali radni odnos sa 3.180 lica, odnosno sa 60 odsto od ukupnog broja lica zatečenih na radu na crno", navodi se u izveštaju.
Ova inspekcija je tokom 2021. godine utvrdila rad 246 neregistrovanih firmi, gde je zatečeno ukupno 455 radnika "na crno".
U izveštaju se navodi da su, u periodu januar - decembar 2021. godine, inspektori rada, između ostalog, doneli 5.200 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti sa ukupno 11.215 mera, zatim 492 rešenja o zabrani rada na mestu rada, podneli i 3.708 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe, podneli su i 75 krivičnih prijava, od kojih 65 protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 10 protiv odgovornih lica u oblasti radnih odnosa.
Dečji rad
Inspektori rada su, u 13 obavljenih kontrola, zatekli na radu ukupno 18 maloletnika, od kojih je četvoro bilo uzrasta 16 godina, dok su ostali imali 17 godina.
"Maloletna lica su zatečena kod ukupno 13 različitih poslodavaca", ističe se u izveštaju i dodaje da prilikom izvršenih inspekcijskih nadzora u navedenom periodu, nisu zatečena lica mlađa od 15 godina.
Utvrđeno je da su samo dva maloletnika angažovana u skladu sa propisima.
Smrtne povrede na radu
U toku protekle godine 61 radnik je izgubio život "usled smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom".
Inspekcija rada obavila je, tim povodom, 44 inspekcijska nadzora povodom smrtnih povreda na radu i 17 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom. Podneto je, kako se navodi 48 krivičnih prijava, 63 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i doneto je 27 rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 20 rešenja o zabrani rada na mestu rada.
Smrtne i teške povrede na radu sa smrtnim ishodom su se u 2021.godini najčešće dešavale u delatnosti: građevinarstva (54 odsto od ukupnog broja smrtno stradalih), industrije (16 odsto), saobraćaja i skladištenja (osam odsto), poljoprivrede (sedam odsto), komunalne delatnosti i reciklaže (pet odsto), trgovine na veliko i malo (tri odsto) i popravke mašina i opreme, predmeta za domaćinstvo i ličnu upotrebu (tri odsto).
Ipak, broj radnika koji su smrtno stradali radeći svoj posao veći je prema podacima sindikata. Podsetimo, sindikat Nezavisnost uoči 1. maja objavio je da je tokom protekle godine na radnom mestu poginulo je 70 radnika.
Poslodavci su, pak, sudeći prema izveštaju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu za 2021. godinu, prijavili da je na radnom mestu smrtno stradalo ukupno - 12 radnika. Poslodavci su, prema izveštaju ove uprave, tokom 2021. godine dostavili ukupno 11.275 izveštaja o povredama na radu.
"Najveći broj povreda na radu zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije - 388 (29,82 odsto) i zdravstvene i socijalne zaštite - 113 (8,69 odsto)", navodi se u izveštaju Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Kovid-19 i kontrole rada
Proteklu godinu obeležile su i mere koje su se odnosile na zaštitu zdravlja radnika i sprečavanje širenja epidemije zarazne bolesti kovid-19.
Inspekcija rada je, kako se navodi u ovom izveštaju, tokom 2021. godine sprovela pojačane kontrole - ukupno 16.421 - na teritoriji cele zemlje, čime je obuhvaćeno, kako se ističe - 126.879 radno angažovanih lica.
"Najviše inspekcijskih nadzora je izvršeno kod poslodavaca u delatnostima trgovine (10.258), usluga smeštaja i ishrane (1.706), građevinarstva (1.540), industrije (1.276), ličnih usluga (333)... Zbog utvrđenih prekršaja u sprovođenju preventivnih mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, podneto je 178 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka", navodi se u izveštaju.
Kad radnik prijavi poslodavca
Osim redovnih i vanrednih kontrola kao i onih u koje inspektori rada idu po službenoj dužnosti, inspektori rada "na teren" izlaze i po prijavi radnika.
"Tokom 2021. inspektorima rada su se obraćale stranke sa dve vrste zahteva i to: radi odlaganja od izvršenja rešenja otkaza ugovora o radu i radi preduzimanja mera u cilju ostvarivanja prava kod poslodavaca", navodi se u izveštaju.
Podneto je 5.369 zahteva stranaka radi ostvarivanja prava iz oblasti radnih odnosa. Podnet je i 341 zahtev koji se istovremeno odnosio na ostvarivanje prava zaposlenih iz oblasti radnih odnosa i oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Kršenje Zakona o radu, neisplaćivanje ugovorenih zarada, neplaćanje prekovremenog rada, neisplaćivanje naknada plate porodiljama, nezakonito otpuštanje radnika, neplaćanje pripadajućih doprinosa, ali i nadzori zbog organizovanja štrajka brojni su razlozi zbog koji su se građani, tokom 2021. godine, obraćali inspektorima rada tražeći zaštitu svojih radnih prava.
