Uvođenjem Nacionalnog registra za vaskularne pacijente, Srbija je postala jedna od svega nekoliko zemalja u Evropi koja ima takav registar.
Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu profesor dr Lazar Davidović je, na otvaranju skupa Evropskog udruženja za vaskularnu hirurgiju u Beogradu, istakao da su takvi registri važni zato što sakupljaju podatke o pacijentima, o pojedinim bolestima, broju obolelih od pojedinih bolesti, učestalost oboljevanja, šta se može unaprediti, kao i smernice za lečenje.
Ukazao je da se na osnovu registara prave protokoli i vodiči o tome kako dijagnostikovati i tretirati bolest.
"Ti registri nisu 'Sveto pismo', ne može se zaključak za svakog pacijenta uzeti iz protokola, jer je stanje individualno, ali oni daju opšte smernice što je od ogromne pomoći", rekao je prof. Davidović.
Registar se, pojašnjava, odnosi na različite vaskularne bolesti, a doprineće i da se prepozna šta sve eventualno treba menjati ili unaprediti u lečenju određenih bolesti.
Takvi registri su se prvo pojavili u SAD, tek kasnije i u Evropi, i sada su skandinavski, a posebno registri iz Švedske, bolji od američkih.
"Srpski 'Vaskonet' registar je bolji od skandinavskih, jer uključuje različite regione Evrope, takođe i Rusiju. Time ćemo steći značajniju i realniju sliku", kaže dekan Medicinskog fakulteta.
Pre dve godine vaskularni centri u Srbiji na inicijativu profesora Davidovića počeli su da prikupljaju podatke o rezultatima svojih procedura, na osnovu kojih se vide problemi u lečenju vaskularnih pacijenata, kao što su veliki broj hitnih operacija aneurizmi abdominalne aorte, što ukazuje na potrebu za skriningom.
